Misija Rusije pri UN podneće danas predlog rezolucije o BIH u Savetu bezbednosti, čije će stalne članice odmah početi konsultacije o nacrtu koji je Moskva dostavila kao kontrapredlog britanskom dokumentu o Srebrenici, piše štampa.
U Nacrtu rezolucije o BiH, koji je Rusija podnela Savetu bezbednosti UN izražava se žaljenje zbog veoma ozbiljnih zločina koji su počinjeni tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji nad osobama različitog etničkog i verskog porekla, kao i podrška Dejtonskom mirovnom sporazumu.
U Nacrtu ruske rezolucije izražava se saučešće žrtvama na svim stranama sukoba u bivšoj Jugoslaviji, kao i njihovim porodicama i pozivaju države članice Saveta bezbednosti da nastave da pružaju dugoročnu podršku preživelima, kao što je i predviđeno.
Naglašava se odgovornost država da poštuju relevantne obaveze po međunarodnom pravu kako bi se okončala nekažnjivost i krivično procesuirali odgovorni za veoma ozbiljne zločine koji se tiču međunarodne zajednice u celini.
U nacrtu, koji je podeljen svim članicama Savjeta bezbednosti, a čiji faksimil je na svom sajtu objavila agencija Sputnjik, podseća se na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde koje se odnose na zločine počinjene od različitih strana u sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije.
Dokumentom se podseća na odgovornost država za okončanje nekažnjivosti i krivično gonjenje odgovornih za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne i druge zločine.
U dokumentu ruske delegacije najoštrije se osuđuju veoma ozbiljni zločini koji se tiču međunarodne zajednice u celini, a koji su počinjeni tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji nad ljudima različite etničke i verske pripadnosti.
Ruska delegacija u nacrtu rezolucije pozdravlja rad Međunarodne komisije za nestala lica i Instituta za nestala lica BiH, koji locira i identifikuje ostatke žrtava u BiH, a koji je dao značajan doprinos izvođenju počinilaca pred lice pravde.
U dokumentu se ponovo potvrđuje podrška Mirovnom sporazumu, kao i Parisko-dejtonskom sporazumu o stvaranju Federacije BiH od 10. novembra 1995. godine i apeluje na strane da se striktno pridržavaju obaveza prema ovim sporazumima.
Ponovo se naglašava da primarna odgovornost za dalje uspešno sprovođenje Mirovnog sporazuma leži na vlastima u samoj BiH.
U Nacrtu rezolucije apeluje se na Bošnjake, Hrvate i Srbe i na sve građane BiH iz oba entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH, da unapređuju mir, pravdu, toleranciju i pomirenje, na osnovu Mirovnog sporazuma.
U Nacrtu se ponovo potvrđuje predanost očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja na teritoriji bivše Jugoslavije u okviru njihovih međunarodno priznatih granica.
Naglašava se predanost podršci provođenju Opšteg okvira sporazuma za mir u BiH i aneksima uz njega, kao i relevantne odluke Saveta za sprovođenje mira (PIC).
Dokumentom se naglašava uloga Mirovnog sporazuma u postkonfliktnom pomirenju u BiH, kao i u širem regionu.
Skreće se pažnja svih država na mehanizme pravde i pomirenja u punom obimu, uključujući nacionalne, međunarodne i "mešovite" krivične sudove i tribunale i komisije za istinu i pomirenje, te napominje da takvi mehanizmi mogu da unaprede ne samo individualnu odgovornost za ozbiljne zločine, već i mir, istinu, pomirenje i prava žrtava.
Nacrtom se potvrđuju relevantne odredbe Završnog dokumenta Svetskog samita 2005. koji se odnosi na zaštitu civila u oružanom sukobu, uključujući paragrafe 138 i 139 o odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti.
