Rusi bez veta blokirali rezoluciju o Srebrenici?!

O tekstu ovog dokumenta od sedam tačaka, u koji je „Politika” imala uvid, sinoć su u Njujorku razgovarale članice SB.

U uvodnom delu teksta se podseća na presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde „u vezi sa zločinima na različitim stranama” tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Takođe se podseća na obavezu država da privedu kraju krivično gonjenje odgovornih za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne i druge zločine.

To je ujedno i jedini kontekst u kom se reč genocid pojavljuje, za razliku od britanske rezolucije, u kojoj se genocid spominje 35 puta.

U svom dokumentu Moskva pozdravlja rad Međunarodne komisije za nestala lica i Instituta za nestala lica BiH, koji locira i identifikuje ostatke žrtava u BiH, doprinoseći na taj način izvođenju počinilaca pred lice pravde. Takođe, Moskva u nacrtu rezolucije pruža podršku Mirovnom sporazumu i Parisko-dejtonskom sporazumu o stvaranju Federacije BiH od 10. novembra 1995. i apeluje na sve strane da se striktno pridržavaju obaveza koje proizlaze iz ovih sporazuma. Ponovo se naglašava da primarna odgovornost za dalje uspešno sprovođenje Mirovnog sporazuma leži na vlastima u samoj BiH.

U dokumentu se apeluje i na Bošnjake, i na Hrvate, i na Srbe da unapređuju mir, pravdu, toleranciju i pomirenje.

U uvodnom delu se ponovo potvrđuje predanost očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država na teritoriji bivše Jugoslavije u okviru njihovih međunarodno priznatih granica.

Takođe se države podsećaju na mehanizme pravde i pomirenja, pod čim se podrazumevaju nacionalni, međunarodni i „mešoviti” krivični sudovi i tribunali te komisije za istinu i pomirenje. Kako se napominje, takvi mehanizmi mogu da unaprede ne samo individualnu odgovornost za ozbiljne zločine već i mir, istinu, pomirenje i prava žrtava.

Ruski tekst rezolucije tek se pojavio u Njujorku i još nema reakcija na njega. U britanskoj ambasadi u Beogradu juče je rečeno da oni neće javno komentarisati ništa što se dešava u Njujorku. Izvesno je, međutim, da je za Beograd ovaj dokument od velike važnosti jer će zbog njega sada i britanska rezolucija morati umnogome da se promeni da bi London mogao da računa na njeno usvajanje u Savetu bezbednosti.

Prema rečima sagovornika “Politike” upućenog u funkcionisanje UN, sada će se ići na usaglašavanje dva teksta koliko god je to moguće.

Britanija nema interesa da popusti u bitnim stvarima kao što je pozivanje na genocid, a Rusija, sa druge strane, neće dozvoliti da tekst prođe u izvornom obliku. Ruski tekst je prihvatljiviji za veći broj država jer podržava jedan međunarodni mirovni sporazum i ima jednak odnos prema svim žrtvama.

Najverovatnije, kako kaže taj sagovornik, Rusija i Britanija neće moći da se dogovore i onda će morati da idu na predsedničko saopštenje koje izdaje predsedavajući SB i koje bi predstavljalo neku vrstu kompromisa, jer mora biti prihvatljivo za sve članice stalne SB. Predsedničko saopštenje nije obavezujući akt, ali ipak ima izvesnog uticaja.

Druga mogućnost je da Britanija i Rusija dođu u sukob ako Zapad bude insistirao na svom stavu i u tom slučaju, pošto rezolucija ne može da prođe u SB, oni će gledati da je proguraju u Generalnoj skupštini.

Može da se desi i da se na glasanje stavi britanski predlog, koji bi možda mogao da bude prihvaćen prostom većinom svih članica SB, ali bi onda Britanci bili suočeni sa ruskim vetom. Teško je, kaže sagovornik, verovati da će ići na to da Rusiju nateraju na veto.

Teorijski gledano, na dnevnom redu sednice SB mogu i da se nađu obe rezolucije, s tim što može da se glasa samo jednom, dakle samo o jednom dokumentu. Uobičajeno se glasa za onaj dokument za koji postoji veća verovatnoća da ima većinsku podršku. Jedan od mogućih raspleta jeste i da jedni i drugi odustanu od svojih rezolucija pošto ne mogu da prođu u SB. Čini se da je Moskva možda pronašla način da britansku rezoluciju osujeti i bez formalnog podnošenja veta, piše “Politika”.