U tekstu naslovljenom "Kako su Britanija i SAD odlučile da prepuste Srebrenicu njenoj sudbini", autori, novinar Ed Vuliami i bivša portparolka Haškog tribunala Florans Artman, navode da "danas postoji masa dokaza da je pad Srebrenice bio deo politike tri velike sile - Britanije, Francuske i SAD - i rukovodstva Ujedinjenih nacija, u potrazi za mirom po svaku cenu, mira na račun Srebrenice".

"Do sada, uvek je isticano da je takozvana 'završna strategija' kojom se došlo do mirovnog sporazuma i posleratne mape Bosne, bila posledica 'realnosti na terenu', nakon pada Srebrenice.

Ono što se sada otkriva je da je 'završnica' prethodila tom padu i kako se ispostavlja - od njega zavisila", navode autori.

U tekstu se iznosi hronologija događaja vezanih za Srebrenicu, i izjave aktera koji idu u prilog tome da je zločin u Srebrenici bio očekivan.

Autori navode da je u aprilu 1993. Savet bezbednosti UN podneo izveštaj u kojem je upozorio na potencijalni masakr ukoliko srpske snage uđu u Srebrenicu.

Pisci teksta u "Gardijanu" objašnjavaju kako su velike sile imale za cilj da se ukine postojanje enklava, da su bile svesne da će uslediti etničko čišćenje Srebrenice, ali i kako su pripadnici UNPROFOR-a ostavili civile nezaštićene i odbili da im pomognu.



"Prema američkim depešama sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, detalji zločina došli su do zapadnih obaveštajnih službi mnogo pre nego što je počeo 13. jula, a CIA operativci gledali su gotovo 'živi' prenos na lokaciji u Beču", piše Gardijan.

U tekstu su opisani i susreti zapadnih zvaničnika sa predstavnicima muslimana, ali i Slobodanom MiIloševićem, Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem.

"Nijedan političar, diplomata ili visoki vojni funkcioner nije našao za shodno da podnese ostavku zbog izdaje Srebrenice. Biće zanimljivo videti da li će se nešto približno izvinjenju čuti sledece nedelje (na komemoraciji u Potočarima) od Britanije, Amerike ili Francuske", zaključuju autori, navodeći da su mnogi koji su bili umešani "unapređeni ili pomereni na unosne pozicije".