Rezolucija o Srebrenici uvedena je u dnevni red nakon što je predlog hrvatskog poslanika Ivana Jakovčičada se ona donese ranije ovog meseca bio najpre odbačen, a zatim prihvaćen u vanrednoj proceduri.

U nacrtu koji je nastao usaglašavanjem predloga koji su juče podneli predstavnici sedam poslaničkih grupa (narodnjaci, socijalisti, liberali, zeleni, konzervativci i dve manje evroskeptične stranke) oštro se osuđuje zločin u Srebrenici, koji se u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označava kao genocid.

Kao odgovorne za masovnu egzekuciju više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice, nacrt označava "snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, uz učesće paravojnih i neregularnih jedinica.

"To je najveći ratni zločin koji se desio u Evropi nakon Drugog svetskog rata", piše u predlogu rezolucije.

U usaglašenom tekstu se podseća da se oko 1.200 Srebreničana još vode kao nestali, kao i da su na hiljade žena i dece deportovane, a mnoge žene su i silovane.



"Tragični događaji u Srebrenici su ostavili duboke emocionalne ožiljke i stvorili dugotrajne prepreke političkom pomirenju naroda Bosne i Hercegovine", piše u tekstu.

Ističe se i suodgovornost Ujedinjenih nacija, koje nisu ispunile mandat da zaštite stanovnike "zaštićenih zona".

U predlogu rezolucije se najoštrije osuđuje ne samo genocid u Srebrenici, nego i svi ostali zločini u ratu u bivšoj Jugoslaviji, a porodicama žrtava se upućuju izrazi saučesća.

"Evropski parlament najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici i objavljuje da se tako jeziv zločin nikada ne sme ponoviti i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ne ponovi; odbija se svako poricanje, relativizacija i neistinito tumačenje genocida", ističe se se u dokumentu.

Od političkih lidera u BiH se zahteva da priznaju događaje iz prošlosti i da zajedno rade da obezbede bolju budućnost svim građanima, a od susednih država , ali i verskih lidera, umetnika, radnika u kulturi i predstavnika civilnoj društva se traži da im u tome pomognu.

Parlament podvlači posvećenost Evropske unije evropskoj perpektivi i pridruživanju BiH i svih država Zapadnog Balkana i naglašava važnost regionalne saradnje u tom procesu.

"EP podstiče razvoj obrazovnih i kulturnih programa koji promovišu razumevanje uzroka takvih zlodela,i podižu svest o potrebi održanja mira i promovišu ljudska prava i međuverka tolerancija”, kaže se na kraju, uz posebnu podršku "Majkama Srebrenice i “Žepe" na podizanju svesti građenju osnova za pomirenje.

Poslanici EP će o ovom predlogu glasati na sutrašnjoj plenarnoj sednici.