Poslanici Evropskog parlamenta su danas na plenarnoj sednici u Strazburu velikom većinom glasova usvojili Rezoluciju o Srebrenici, uz amandman kojim se izražava žaljenje što SB UN nije uspeo da donese sličnu rezoluciju zbog ruskog veta.
U Rezoluciji se oštro osuđuje zločin u Srebrenici, koji se u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označava kao genocid.
Uoči glasanja, poslanik Ivan Jakovčić predložio je da se doda amandman o ishodu jučerašnje sednice SB UN, kao i još jedan amandman kojim se pozdravlja što je Savet ministara BiH juče proglasio 11. jul danom žalosti u znak sećanja na srebreničke žrtve, što su poslanici prihvatili.
I tokom jutrošnje debate o rezoluciji u Parlamentu čule su se kritike na račun Rusije zbog ulaganja veta na predlog britanske rezolucije, a evropski komesar za socijalna pitanja Ginter Etinger je u ime Evropske komisije izrazio žaljenje zbog tog poteza Moskve.
Oštru osudu ruskog veta izrazilo je i nekoliko poslanika, uključujući Tanju Fajon i Andreja Plenkovića, koji su istakli da je tim važnije da Rezolucija EP bude usvojena.
Poslanik Ivan Jakovčič, koji je inicijator rezolucije, je istakao da ona nije uperena protiv Srbije i srpskog naroda, već je cilj da se obezbedi da se takav zločin više ne ponovi.
“U ratu su svi činili zločine, pa i pripadnici mog naroda” , rekao je hrvatski poslanik i dodao da je dobro i važno što će premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati komemoraciji žrtvama Srebrenice u Potočarima u subotu.
Gotovo svi poslanici su tokom današnje debate govorili o potrebi pomirenja i izgradnji zajedničke budućnosti, ukazujući da je i Evropska unija, nastala na ruševinama Drugog svetskog rata, primer da je to moguće.
Jedan od retkih disonantnih glasova čuo se od strane slovačkog poslanika sa krajnje levice Miroslava Ransdorfa, koji je za rat u BiH okrivio Sjedinjene Američke Države, a za srebreničku tragediju komandanta bosanskih snaga Nasera Orića.
ŠTA PIŠE U REZOLUCIJI
U tekstu Rezolucije oštro se osuđuje masakr u Srebrenici koji je u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označen kao genocid, a kao krivci se označavaju snage bosanskih Srba na čelu sa generalom Ratkom Mladićem i paravojne grupe.
Iz finalne verzije teksta je, međutim, izbačen zahtev poslaničke grupe narodnjaka (EPP) da se za učesće u genocidu okrive i neregularne policijske snage koje su na bosansku teritoriju ušle iz Srbije.
"To je najveći ratni zločin koji se desio u Evropi nakon Drugog svetskog rata", piše u predlogu rezolucije.
U usaglašenom tekstu se podseća da se oko 1. 200 Srebreničana još vode kao nestali, kao i da su na hiljade žena i dece deportovane, a mnoge žene su i silovane.
"Tragični događaji u Srebrenici su ostavili duboke emocionalne ožiljke i stvorili dugotrajne prepreke političkom pomirenju naroda Bosne i Hercegovine", piše u tekstu.
Ističe se i suodgovornost UN, koje nisu ispunile mandat da zaštite stanovnike "zaštićenih zona".
U predlogu rezolucije se najoštrije osuđuje ne samo genocid u Srebrenici, nego i svi ostali zločini u ratu u bivšoj Jugoslaviji, a porodicama žrtava se upućuju izrazi saučesća.
"Evropski parlament najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici i svečano objavljuje da se tako jeziv zločin nikada ne sme ponoviti i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ne ponovi ; odbija se svako poricanje, relativizacija i neistinito tumačenje genocida", ističe se se u dokumentu.
Od političkih lidera u BiH se zahteva da priznaju događaje iz prošlosti i da zajedno rade da obezbede bolju budućnost svim građanima, a od susednih država , ali i verskih lidera, umetnika, radnika u kulturi i predstavnika civilnoj društva se traži da im u tome pomognu.
Parlament podvlači posvećenost Evropske unije evropskoj perpektivi i pridruživanju BiH i svih država Zapadnog Balkana i naglašava važnost regionalne saradnje u tom procesu.
"EP pdstiče razvoj obrazovnih i kulturnih programa koji promovišu razumevanje uzroka takvih zlodela, i podižu svest o potrebi održanja mira i promovišu ljudska prava i međuverka tolerancija" , kaže se na kraju, uz posebnu podršku "Majkama Srebrenice i Žepe" na podizanju svesti građenju osnova za pomirenje.
