Predsednik Crne Gore ; Filip Vujanović prirediće večeras prijem povodom 13. jula, Dana državnosti, a pozvane su istaknute zvanice domaćeg političkog, kulturnog i sportskog života, kao i inostrani ambasadori u Podgorici.
Glavna proslava 13. jula biće održana u ponedeljak u selu Ljubotinj, jednom od ustaničkih mesta protiv okupatora 1941. godine u Drugom svetskom ratu.
Jedan deo opozicije zakazao je istog dana svoj skup u Beranama, ali će Dan državnosti "obeležiti" odlukom o početku uličnih protesta protiv sadašnje vlasti. Opozicioni Demokratski front, u kome su Nova srpska demokratijka i Pokret za promene, pozvao je na skup u Beranama "sve koji su željni slobode i pravde".
Državni sekretar SAD Džon Keri, u ime predsednika Baraka Obame i američkog naroda, uputuo je čestitku rukovodstvu i narodu Crne Gore povodom Dana državnosti. U ; ; čestitki je istaknuto da će SAD ostati privržene ; prijateljskim odnosima s Crnom Gorom i podršci njenim evroatlantskim integracijama.
Povodom Dana državnosti nagrade "13.jul" uručene su univerzitetstkoj profesorki Vesni Kilibardi za knjigu "Njegoš i Italija", književniku Ljubomiru Đurkoviću i slikaru Srđanu Vukčevću.
U Danilovgradu je, povodom praznika, otvorena Kuća meda, neka vrsta malog ; "instituta" za pčelarstvo i kvalitet meda.
U Crnoj Gori se 13.jul slavi kao Dan državnosti, jer joj je tog dana 1878. godine na Berlinskom kongresu priznata ; nezavisnost, a istog dana 1941. godine dignut je opštenarodni antifašistički ustanak. To je bio uvod u Narodno-oslobodilačku borbu, u kojoj je, važnim političkim odlukama, počela obnova državnosti Crne Gore, ukinute ; 1918. njenim prisajedinjenjem Srbiji, odnosno Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Jugoslaviji).
Na Crnogorskoj antifašističkoj narodnoj skupštini, održanoj krajem 1944. u Kolašinu, donesena je odluka o statusu Crne Gore kao jedne od federalnih jedinica buduće federativne Jugoslavije.
