Bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman izjavila je da je taj sud u januaru 2004. imao podatak da haški optuženik Radovan Karadžić boravi u Beogradu zbog operacije, a da su Amerikanci sprečili vlasti u Beogradu da ga tom prilikom uhapse. Ona tvrdi i da se sa Karadžićem, iste godine sastao bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun. "Ako je to tačno, onda se mora postaviti pitanje ko i zašto krije haške optuženike i da li je pravi cilj da Srbija bude izložena stalnim pritiscima", prokomentarisao je te tvrdnje portparol DSS.
Bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman izjavila je da je taj sud u januaru 2004. imao podatak da haški optuženik Radovan Karadžić boravi u Beogradu zbog operacije, a da su Amerikanci sprečili vlasti u Beogradu da ga tom prilikom uhapse."Obavestili smo vlasti u Srbiji, predajući im adresu. Neki članovi vlade koji su kontrolisali policiju, bili su spremni da ga uhapse i kontaktirali su s Francuskom da ga prebace u Hag, ali su Amerikanci intervenisali i stopirali akciju", rekla je Artmanova u intervjuu za "Blic".
Artman je još kazala da je nekoliko dana kasnije Karadžić lociran u Zaovinama, nekoliko kilometara od granice BiH sa Srbijom, gde je bio, kako je rekla, na oporavku. Informacija je, dodala je ona, odmah prosledjena komandi Sfora u Sarajevu, a nekoliko sati kasnije, helikopter je nadletao tu oblast, upozoravajući Karadžića.
Artmanova je, takodje, navela da je bivši nemački ministar Joška Fišer početkom 2006. rekao glavnoj tužiteljki tribunala Karli del Ponte da je, prema izveštajnu nemačke tajne službe, informisan da se tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun sreo sa Karadžićem krajem 2004. "Del Ponteova je tražila izveštaj kako bi s tim suočila Veliku Britaniju, u nadi da će promeniti politiku, ali je Nemačka odbila zahtev", rekla je ona.
"Bila su tri pokušaja hapšenja Karadžića za 12 godina. Ali, bile su to samo predstave", rekla je bivša portparolka tužilaštva Haškog tribunala.
Artman kaže da je Tribunal imao "na pretek informacija" gde su begunci, ali bi se uvek ispostavilo da SAD, Velika Britanija ili Francuska blokiraju hapšenje.
Florans Artman tvrdi da su u Tribunalu "naknadno saznali" da su pregovori o predaji Karadžića vodjeni leta 2005. i da je srpsko ministarstvo odbrane to preuzelo na sebe. Medjutim, o detaljima Tribunal nikada nije informisan.
Ona je rekla da je u leto 1999. bivša glavna tužiteljka Luiz Arbur poslala saradnika, Amerikanca Pola Nila, da nadje i ohrabri Karadžića da se preda i da su se oni sreli nekoliko puta, ali bez rezultata.
"Karadžić je tražio da sve bude u formi hapšenja, da bude faktički u kućnom pritvoru tokom sudjenja, u nadgledanoj rezidenciji uz 300.000 nemačkih maraka za osiguranje lične i porodične bezbednosti", rekla je Artmanova. Ona je dodala da se "na poslednjem sastanku Karadžić pozvao na sporazum sa (bivšim američkim izaslanikom Ričardom) Holbrukom iz novembra 1995".
Haški tribunal je naknadno saznao da su s Mladićem vodjeni pregovori o predaji leta 2005, rekla je Artmanova. "Ministarstvo odbrane je preuzelo to na sebe, ali o detaljima Tribunal nikada nije informisan. Mislim da je to takodje bilo još jedno zamajavanje", zaključila je Artmanova, koja je u svojoj knjizi "Mir i kazna" izrekla niz ozbiljnih optužbi na račun Zapada kada je reč o hvatanju Mladića i Karadžića.
Istovremeno, Artmanova je ocenila da kada govori o hapšenju dvojice najtraženijih haških optuženika, ne želi da daje alibi Srbiji jer, ne samo Beograd već i Vašington i Brisel "krše ne samo nalog Tribunala već i Konvenciju o genocidu".
Artman je rekla da ne veruje da će Ratko Mladić i Radovan Karadžić ikada biti izručeni Haškom tribunalu i istakla da je, pored lokalnih vlasti, prepreka za hapšenje begunaca bilo i nekoliko zapadnih zemalja, posebno SAD, Velika Britanija i Francuska.
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović izjavio je Tanjugu da je potrebno do kraja rasvetliti izjavu Florens Artman da se Pedi Ešdaun sretao s Radovanom Karadžićem. "Ako je to tačno, onda se mora postaviti pitanje ko i zašto krije haške optuženike i da li je pravi cilj da Srbija bude izložena stalnim pritiscima", istakao je Mladenović.
Pošto je Florens Artman iznela ove činjenice, bilo bi neophodno da reaguje Haški tribunal i od nje uzme zvaničnu izjavu o učešću Pedija Ešdauna i drugih aktera medjunarodne zajednice u skrivanju haških begunaca, izjavio je Mladenović.
(agencije/MONDO)
