Razlog je što su balkanske zemlje proglašene sigurnima od političkog progona i što se uglavnom radi o ekonomskim, odnosno socijalnim useljenicima, preneo je Večernji list.

"Skoro svi oni, uz rešenje o odbijanju azila, dobiće i obaveštenje o zabrani ponovnog ulaska i boravka u Nemačkoj", kazao je Šmit.

Pozadina ovih mera je reforma nemačkog zakona o boravku i da je samo onima dobro integrisanima i onima koji imaju dozvolu boravka dopušteno da ostanu i dalje u Nemačkoj, rekao je Šmit, koji smatra i da bi tražiteljima azila trebalo ukinuti mesečni džeparac od 143 evra.

S druge strane, onima koji nemaju uslov za boravišnu dozvolu ubrzaće se povratak u domovine. Stranac koji je proteran ili deportovan, neće moći ponovo da uđe u Nemačku pet godina, kazao je on.