Bivšem komandantu Armije BiH Rasimu Deliću biće ukinuta odluka o privremenom puštanju na slobodu zbog sastanka sa članom Predsedništva BiH Harisom Silajdjžićem na kojem je, prema saopštenju iz Silajdžićevog kabineta, razgovarano o procesu koji se protiv njega vodi u Hagu. Silajdžić sada tvrdi da sa bivšim komandantom Armije BiH nije razgovarao o tom procesu, već o njegovom zdravstvenom stanju.
Bivšem komandantu Armije BiH Rasimu Deliću biće ukinuta odluka o privremenom puštanju na slobodu zbog sastanka sa članom Predsedništva BiH Harisom Silajdjžićem na kojem je, prema saopštenju iz Silajdžićevog kabineta, razgovarano o procesu koji se protiv njega vodi u Hagu.
Portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran izjavila je da je podnet zahtev Sudskom veću da naloži vlastima Federacije BiH da odmah uhapse Rasima Delića i prebace ga u Hag. Delić se 13. decembra sastao sa članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, čime je, kako je rekla Kavranova, prekršio uslove iz naloga o privremenom puštanju na slobodu.
Silajdžić tvrdi da sa bivšim komandantom Armije BiH nije razgovarao o procesu koji se protiv njega vodi pred Tribunalom, već da je sve pogrešno shvaćeno jer je "saopštenje sa sastanka sa penzionisanim generalom Rasimom Delićem rutinski sačinio službenik koji nije prisustvovao tom susretu".
Silajdžić je izrazio žaljenje zbog, kako je rekao, nesporazuma i mogućnosti da Delić bude izložen dodatnim neprijatnostima: "Prilikom susreta sa Delićem predmet razgovora nije bio proces koji se protiv njega vodi pred Medjunarodnim tribunalom u Hagu. Na početku susreta ja sam se interesovao za tok tog postupka, ali me je Delić obavestio da o tim pitanjima ne može da razgovara dok traje postupak".
Kako Silajdžić tvrdi, "nije razgovarano ni o optužnici ni o odbrani, već o Delićevom zdravstvenom stanju i mogućnostima odgovarajućeg lečenja s obzirom na okolnosti u kojima se trenutno nalazi". "Delić je zamolio za kontakte sa odgovarajućim specijalistima, kako bi u vreme privremenog boravka na slobodi obavio potrebne pretrage. Razgovarano je i o mogućnosti da bude pružena odredjena pomoć njegovoj porodici", navodi Silajdžić.
Delićev branilac Vasvija Vidović nije želela da komentariše zahtev Haškog tužilaštva.
Premijer RS Milorad Dodik ocenio je da je "apsolutno neshvatljivo da Silajdžić prima haškog optuženika Delića, dok se u RS bilo kakav sličan susret sasvim drugačije interpretira i medijski satanizuje".
Članovi Saveza udruženja porodica zarobljenih i nestalih lica RS ogorčeni su i uvredjeni Silajdžićevim ponašanjem, koji se, kako su naveli, na najdrskiji način narugao svim žrtvama koje nisu iz njegovog naroda. "Od Silajdžića to i ne iznenadjuje, jer dobro znamo da je sa tim optuženikom i tokom rata bio rame uz rame i davao mu svesrdnu podršku za ono što je radio", ističe se u saopštenju.
Članovi ovog saveza izrazili su zabrinutost što visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak i drugi zvanični predstavnici medjunarodne zajednice nisu reagovali na takvo Silajdžićevo ponašanje. Oni su ocenili da bi bio organizovan "pravi linč kada bi se tako ponašao neko od srpskih lidera".
Haški tribunal tereti Delića za kršenje zakona i običaja ratovanja jer nije preduzeo neophodne mere da kazni počinioce pogubljenja zarobljenih Hrvata i vojnika HVO-a koji su se predali u selima Maline i Bikoši u opštini Travnik. Prema navodima optužnice, Delić nije preduzeo neophodne mere da spreči mučenje, premlaćivanja, ubistva i odrubljivanja glava koje su počinili njegovi potčinjeni u logoru za zarobljene pripadnike Vojske RS Kamenica, desetak kilometara od Zavidovića.
Deliću se na teret stavlja da nije preduzeo neophodne mere da spreči silovanje tri žene koje su izvršili njegovi potčinjeni u logoru Kamenica.
Bivši komandant Armije BiH 3. marta 2005. godine izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, a privremeno je pušten na slobodu 6. maja 2005. godine.
(agencije/MONDO)
Portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran izjavila je da je podnet zahtev Sudskom veću da naloži vlastima Federacije BiH da odmah uhapse Rasima Delića i prebace ga u Hag. Delić se 13. decembra sastao sa članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, čime je, kako je rekla Kavranova, prekršio uslove iz naloga o privremenom puštanju na slobodu.
Silajdžić tvrdi da sa bivšim komandantom Armije BiH nije razgovarao o procesu koji se protiv njega vodi pred Tribunalom, već da je sve pogrešno shvaćeno jer je "saopštenje sa sastanka sa penzionisanim generalom Rasimom Delićem rutinski sačinio službenik koji nije prisustvovao tom susretu".
Silajdžić je izrazio žaljenje zbog, kako je rekao, nesporazuma i mogućnosti da Delić bude izložen dodatnim neprijatnostima: "Prilikom susreta sa Delićem predmet razgovora nije bio proces koji se protiv njega vodi pred Medjunarodnim tribunalom u Hagu. Na početku susreta ja sam se interesovao za tok tog postupka, ali me je Delić obavestio da o tim pitanjima ne može da razgovara dok traje postupak".
Kako Silajdžić tvrdi, "nije razgovarano ni o optužnici ni o odbrani, već o Delićevom zdravstvenom stanju i mogućnostima odgovarajućeg lečenja s obzirom na okolnosti u kojima se trenutno nalazi". "Delić je zamolio za kontakte sa odgovarajućim specijalistima, kako bi u vreme privremenog boravka na slobodi obavio potrebne pretrage. Razgovarano je i o mogućnosti da bude pružena odredjena pomoć njegovoj porodici", navodi Silajdžić.
Delićev branilac Vasvija Vidović nije želela da komentariše zahtev Haškog tužilaštva.
Premijer RS Milorad Dodik ocenio je da je "apsolutno neshvatljivo da Silajdžić prima haškog optuženika Delića, dok se u RS bilo kakav sličan susret sasvim drugačije interpretira i medijski satanizuje".
Članovi Saveza udruženja porodica zarobljenih i nestalih lica RS ogorčeni su i uvredjeni Silajdžićevim ponašanjem, koji se, kako su naveli, na najdrskiji način narugao svim žrtvama koje nisu iz njegovog naroda. "Od Silajdžića to i ne iznenadjuje, jer dobro znamo da je sa tim optuženikom i tokom rata bio rame uz rame i davao mu svesrdnu podršku za ono što je radio", ističe se u saopštenju.
Članovi ovog saveza izrazili su zabrinutost što visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak i drugi zvanični predstavnici medjunarodne zajednice nisu reagovali na takvo Silajdžićevo ponašanje. Oni su ocenili da bi bio organizovan "pravi linč kada bi se tako ponašao neko od srpskih lidera".
Haški tribunal tereti Delića za kršenje zakona i običaja ratovanja jer nije preduzeo neophodne mere da kazni počinioce pogubljenja zarobljenih Hrvata i vojnika HVO-a koji su se predali u selima Maline i Bikoši u opštini Travnik. Prema navodima optužnice, Delić nije preduzeo neophodne mere da spreči mučenje, premlaćivanja, ubistva i odrubljivanja glava koje su počinili njegovi potčinjeni u logoru za zarobljene pripadnike Vojske RS Kamenica, desetak kilometara od Zavidovića.
Deliću se na teret stavlja da nije preduzeo neophodne mere da spreči silovanje tri žene koje su izvršili njegovi potčinjeni u logoru Kamenica.
Bivši komandant Armije BiH 3. marta 2005. godine izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, a privremeno je pušten na slobodu 6. maja 2005. godine.
(agencije/MONDO)
