Bec Samit o zapadnom Balkanu

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

Države obećale da se ne blokiraju na putu u EU

Izvor MONDO/Tanjug
Izvor MONDO/Tanjug

Zemlje zapadnog Balkana su se danas u Beču obavezale da neće jedna drugu blokirati na evropskom putu, kao i da će uložiti veće napore za napredak u unutrašnjim reformama.

Deklaracijom Samita o zapadnom Balkanu u Beču zemlje učesnice su se obavezale da nesuglasice međusobne nesuglasice neće zloupotrebiti jedna protiv druge u procesu evropskih integracija, kao i privhataju podršku Evropske komisije u rešavanju bilateralnih sporova.

Prihvatajući sve što su zemlje regiona do sada učinile u popravljanju unutrašnje situacije, zaključeno je da je potrebno više napora kako bi se ubrzali domaći reformski procesi prevashodno kada je reč o vladavini prava, upravljanje privredom, i reforme javne administracije, kao i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Učesnici su se dogovorili da nastave sastanke u ovom formatu, kako bi se implementirala agenda dogovorena u Berlinu prošle godine i ona koja je proširena u Beču, a što bi ubrzalo i razne projekte koji su se pojavili između dva Samita.

Sve zemlje zapadnog Balkana čvrsto veruju da njihova budućnost leži u EU, a da napredak svake zemlje zavisi od individualnih napora da ispuni Kopenhagenške kriterijume i uslove iz procesa stabilizacije i pridruživanja.

Deklaracijom je konstatovano da, iako je bilo napretka u ostvarivanju strukture regionalne saradnje proteklih godina, potrebno je više napora kako bi se rešile bilateralne nesuglasice.

Šta više, potrebni su konkretni koraci političkih lidera zapadnog Balkana ka trajnom pomirenju u regionu, što je ključno za stabilnost i podršku stvaranja jugoistočne Evrope sposobne da prevaziđe nasleđe prošlosti.

Srpski i kosovski premijer potvrdili su, kako se navodi u zaključku Samita, svoju odlučnost da intenziviraju proces normalizacije.

Takođe potrebno je da se povećaju napori u iznalaženju kompromisa između Makedonije i Grčke kada je reč o nazivu nekadašnje jugoslovenske republike.

Zemlje zapadnog Balkana su se saglasile da je radikalizam, terorizam i nasilni ekstremizam prevashodno stranih boraca koji se bore u Siriji i Iraku zahteva jačanje saradnje i veću razmenu informacija.

Kada je reč o ilegalnoj migraciji oni su podvukli značaj pripreme konferencija na visokom nivou koja će se baviti izazovima zapadno-balkanske rute.

Poboljšanje uslova za život u regionu, posebno obezbeđivanje realne perspektive za budućnost mladih i povećanje njihovog poverenja u institucije je ključni cilj reformskog procesa, navodi se u zaključcima Samita.

MILIJARDE EVRA; STOTINE HILJADA RADNIH MESTA

Na zapadnobalkanskom samitu u Beču dogovoreno je da EU izdvoji 600 miliona evra za regionalne infrastrukturne projekte. Potvrđena 24 projekta, vredna 7,7 milijardi evra, 200.000 novih radnih mesta.

Na samitu je zatražena značajnija pomoć u rešavanju probelma izbeglica i konastatovano da je neophodno što pre otvoriti prva poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU.

Samit, koji okuplja lidere regiona i EU, otvorio je austrijski kancelar Verner Fajman, koji je istakao je da Austrija sa zemljama zapadnog Balkana ima veoma bliske ekonomske i društvene veze koje su, kako je ocenio, veoma dobre i koje su vremenom napredovale.

"Poverenje je ključni činilac u ovoj bliskoj saradnji. Moramo da učinimo šta možemo kako bismo izgradili stabilne i pouzdane ekonomske uslove i društvene odnose", rekao je Fajman i zahvalio svima koji su inicirali današnji samit i onima koji, kako je rekao, ovim teškim vremenima insistiraju na ideji da je region jedinstven.

Samit u Beču dao je i prve rezultate - austrijski vicekancelar i ministar privrede Rajnhold Miterlene najavio da će EU države zapadnog Balkana podržati sa 600 miliona evra za energetske, saobraćajne i železničke projekte.

Miterlener je preneo novinarima da je potvrđeno 24 projekata, koji će biti realizovani narednih godina u vrednosti od oko 7,7 milijardi evra, čime treba da bude postignut rast bruto BDP-a od jedan posto godišnje u zemljama zapadnog Balkana s ciljem da se u narednih 15 godina otvori 200.000 novih radnih mesta.

Inače, dogovoreni paket podrške predviđen je za 10 različitih perioda koji će biti pokrenuti u narednom periodu, a među kojima je autoput Niš-Priština-Drač, kao i modernizacija železničke pruge između Beograda i Sarajeva.

Upravo je autoput Niš-Priština-Drač bio tema jednog od prvih sastanaka danas u Beču, a prisustvovali su mu premijeri Srbije i Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama, kosovski premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, predsednik Evropske investicione banke (EIB) Vernr Hojer i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da Srbija već krajem 2016. godine može da počne radove na izgradnji deonice od 77 kilometara tog autoputa, a premijer Albanije je rekao da je neophodno da Evropa podrži zemlje zapadnog Balkana konkretnim projektima.

Vučić i Rama u više navrata su potencirali značaj izgradnje auto-puta od prošlogodišnjeg Berlinskog samita za koji su istakli da je važan infrastrukturni projekat za region s ciljem povezivanja dva naroda.

Čakrabarti je naglasio da će EBRD učiniti sve kako bi ubrzao realizaciju ovog izuzetno značajnog projekta za ceo region, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

Komentari 94

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Petar

Verujem da vam se taj sendvic prevrce u stomaku dok post-ujete 100 varijacija jedne te iste gluposti.

Zerborus

Опа, "Косовски Премијер" то мора да је та "земља" коју нећемо блокирати да уђе у ЕУ??? (тзв. Косово) или наводници фале. У сваком случају не би требали изоставити Метохију када помињете јужну српску покрајину.

Marko

Gospođa Angela Merkel je jako dobro i u pravom trenutku dala do znanja da se odluka mora donijeti na jednom drugom summitu, onom 28 čelnika zemalja članica EU . Koliko god da je neki doživljavaju jedinim bitnim faktorom i to joj sasvim imponira, ona dobro zna da to baš ne ide uvijek glatko. Stoga, ako želi progurati neki svoj stav mora dobro paziti da ne da neku nepotrebnu izjavu, obećanje. Na primjer, neka Srbija samo proba svojim "marifetlukom" i antedatiranjem fiktivnog sudskog spisa-procesa protiv Borislava Đukića, omesti i izigrati njegovu ekstradikciju Crne Gore Hrvatskoj, pa će vidjeti je li dovoljno da se gospođa Merkel složi da se uskoro otvori prvo poglavlje (Nota bene: Ad 1 Crna Gora teško da bi dozvolila da bude izmanipulirana u godini kada treba donijeti odluku da kroz godinu i pol postane punopravna članica NATO saveza, Ad2 Gospođi Pusić se jako ide u stolicu Ban Ki-moon-a pa je ne treba previše ozbiljno shvaćati, Ad3 Ono što se 6 zemalja Zapadnog Balkana na kraju neformalno obavezalo da neće jedna drugu kočiti na putu ka EU, to se ne odnosi na zemlje članice EU).

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader