Haški tribunal zatražio je od Tužilaštva da dostavi dodatne činjenice koje bi podržale tvrdnju da je bivši komandant Glavnog štaba Armije Bosne i Hercegovine (BiH) Rasim Delić prekršio odredbe o privremenom puštanju na slobodu.
U odluci dežurnog sudije Tribunala Volfganga Šomburga navodi se da, "imajući u vidu urgentnost ovog pitanja", Tužilaštvo treba da dostavi ove informacije tokom dana.
Tužilaštvo u Hagu zatražilo je vraćanje Delića u pritvor nakon njegovog susreta sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem u četvrtak, 13. decembra, i saopštenja o sastanku u kome je navedeno da su razgovarali o sudskom procesu u Hagu.
Deliću se od jula ove godine sudi u Hagu po komandnoj odgovornosti zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima u centralnoj BiH. On je od 11. decembra na privremenoj slobodi, a garancije za njegovo privremeno oslobadjanje dala je Vlada Federacije BiH. Prema odluci Haškog tribunala, Delić je na privremenoj slobodi trebalo da bude do 11. januara.
Vlada Federacije BiH ranije je ocenila da nema elemenata koji ukazuju na kršenje odluke o Delićevom privremenom puštanju na slobodu iz Haškog trubinala, kao i da su Ministarstvo pravde i MUP ispoštovali sve obaveze koje je Vlada preuzela po nalogu Tribunala, u svrhu obezbedjenja garancija.
Haški tribunal tereti generala Delića za kršenje zakona i običaja ratovanja jer nije preduzeo neophodne mere da kazni počinioce pogubljenja zarobljenih Hrvata i vojnika HVO-a koji su se predali u selima Maline i Bikoši u opštini Travnik.
Prema navodima optužnice, Delić nije preduzeo neophodne mere da spreči mučenje, premlaćivanja, ubistva i odrubljivanja glava koje su počinili njegovi potčinjeni u logoru za zarobljene pripadnike Vojske RS Kamenica, desetak kilometara od Zavidovića.
Deliću se na teret stavlja da nije preduzeo neophodne mere da spreči silovanje tri žene koje su izvršili njegovi potčinjeni u logoru Kamenica.
Bivši komandant Armije BiH 3. marta 2005. godine izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, a privremeno je pušten na slobodu 6. maja 2005. godine.
(Srna/MONDO)
U odluci dežurnog sudije Tribunala Volfganga Šomburga navodi se da, "imajući u vidu urgentnost ovog pitanja", Tužilaštvo treba da dostavi ove informacije tokom dana.
Tužilaštvo u Hagu zatražilo je vraćanje Delića u pritvor nakon njegovog susreta sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem u četvrtak, 13. decembra, i saopštenja o sastanku u kome je navedeno da su razgovarali o sudskom procesu u Hagu.
Deliću se od jula ove godine sudi u Hagu po komandnoj odgovornosti zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima u centralnoj BiH. On je od 11. decembra na privremenoj slobodi, a garancije za njegovo privremeno oslobadjanje dala je Vlada Federacije BiH. Prema odluci Haškog tribunala, Delić je na privremenoj slobodi trebalo da bude do 11. januara.
Vlada Federacije BiH ranije je ocenila da nema elemenata koji ukazuju na kršenje odluke o Delićevom privremenom puštanju na slobodu iz Haškog trubinala, kao i da su Ministarstvo pravde i MUP ispoštovali sve obaveze koje je Vlada preuzela po nalogu Tribunala, u svrhu obezbedjenja garancija.
Haški tribunal tereti generala Delića za kršenje zakona i običaja ratovanja jer nije preduzeo neophodne mere da kazni počinioce pogubljenja zarobljenih Hrvata i vojnika HVO-a koji su se predali u selima Maline i Bikoši u opštini Travnik.
Prema navodima optužnice, Delić nije preduzeo neophodne mere da spreči mučenje, premlaćivanja, ubistva i odrubljivanja glava koje su počinili njegovi potčinjeni u logoru za zarobljene pripadnike Vojske RS Kamenica, desetak kilometara od Zavidovića.
Deliću se na teret stavlja da nije preduzeo neophodne mere da spreči silovanje tri žene koje su izvršili njegovi potčinjeni u logoru Kamenica.
Bivši komandant Armije BiH 3. marta 2005. godine izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, a privremeno je pušten na slobodu 6. maja 2005. godine.
(Srna/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
