Dokument Haškog tužilaštva iz 1996. godine pokazuje da je kompletan politički i vojni vrh Hrvatske trebao završiti u Hagu zbog napada na Krajinu 1995. godine, piše "Jutarnji list".
Dokument Haškog tužilaštva iz 1996. godine pokazuje da je kompletan politički i vojni vrh Hrvatske trebao završiti u Hagu zbog napada na Krajinu 1995. godine, piše "Jutarnji list".
Iz internog memorandum tužilaštva od 25. septembra 1996. godine pod naslovom "Strategija: istražni postupak za Krajinu - cilj: dokazati 'čišćenje'" koji je sastavio Joakim Robertson, proizašle su mnoge akcije koje je tužilaštvo kasnije sprovelo u saradnji s hrvatskim vlastima.
Robertsonova ekipa je do 15. jula 1996. godine prikupila veliku količinu dokumentacije, dokaza i fotografija koje su načinile brojne medjunarodne institucije, a imali su pomoć i stranih obaveštajnih službi, medju kojima i Francuske i Nemačke.
Ciljevi tog istraživačkog tima bile su ključne političke osobe u Hrvatskoj: predsednik Franjo Tudjman, šef njegovog kabineta Hrvoje Šarinić, ministar spoljnih poslova Mate Granić, ministar odbrane Gojko Šušak i ministar unutrašnjih poslova Ivan Jarnjak.
Medju vojnim osobama ciljevi su bili generali Zvonimir Červenko, Ante Gotovina, Ivan Čermak, Mirko Norac, Damir Krstičević i Ivan Korade, a medju licima koja su potencijalni ciljevi odnosno osumnjičenici nalaze se i generali Imra Agotić, Vinko Vrbanac, Pavao Miljevac i pukovnici (brigadiri) Darko Keresa i Marijan Cvetko.
Iako je Krstičević još tada bio istaknut kao vojno lice koje je cilj istražnog postupka, nikad nije saslušan niti kao osumnjičeni, niti kao optuženi.
U materijalima tužilaštva Krstičević se pominje u vezi s Bosnom i Hercegovinom i operacijama u okolini Mrkonjić Grada i protiv njega je po nepotvrdjenim informacijama tužilaštvo BiH povelo istražni postupak.
Dokument je za Internet stranu index.hr komentarisao i bivši šef hrvatske diplomatije Mate Granić, rekavši da su u državnom vrhu 1998. godine čuli da se sprovodi istraga o "Oluji" i da se istražuje i sam predsednik Tudjman.
Granić je 2002. godine opet čuo da je Hag zatražio transkripte vezane za 20 ljudi iz državnog vrha u vreme "Oluje", dodavši da se nakon objavljivanja dokumenta vidi da je "cilj Haškog suda bio izjednačiti krivnju izmedju Hrvatske i agresora".
On je rekao i da je Hag istraživao "jednu čistu i legitimnu akciju zasnovanu na rezolucijama Saveta bezbednosti UN koja je pomogla SAD i Evropskoj uniji da uspostave mir na ovim prostorima".
Granić je ocenio i da je politički deo optužnice bio izrazito tendenciozan i da nije imao nikakvu realnu podlogu.
(Tanjug)
Iz internog memorandum tužilaštva od 25. septembra 1996. godine pod naslovom "Strategija: istražni postupak za Krajinu - cilj: dokazati 'čišćenje'" koji je sastavio Joakim Robertson, proizašle su mnoge akcije koje je tužilaštvo kasnije sprovelo u saradnji s hrvatskim vlastima.
Robertsonova ekipa je do 15. jula 1996. godine prikupila veliku količinu dokumentacije, dokaza i fotografija koje su načinile brojne medjunarodne institucije, a imali su pomoć i stranih obaveštajnih službi, medju kojima i Francuske i Nemačke.
Ciljevi tog istraživačkog tima bile su ključne političke osobe u Hrvatskoj: predsednik Franjo Tudjman, šef njegovog kabineta Hrvoje Šarinić, ministar spoljnih poslova Mate Granić, ministar odbrane Gojko Šušak i ministar unutrašnjih poslova Ivan Jarnjak.
Medju vojnim osobama ciljevi su bili generali Zvonimir Červenko, Ante Gotovina, Ivan Čermak, Mirko Norac, Damir Krstičević i Ivan Korade, a medju licima koja su potencijalni ciljevi odnosno osumnjičenici nalaze se i generali Imra Agotić, Vinko Vrbanac, Pavao Miljevac i pukovnici (brigadiri) Darko Keresa i Marijan Cvetko.
Iako je Krstičević još tada bio istaknut kao vojno lice koje je cilj istražnog postupka, nikad nije saslušan niti kao osumnjičeni, niti kao optuženi.
U materijalima tužilaštva Krstičević se pominje u vezi s Bosnom i Hercegovinom i operacijama u okolini Mrkonjić Grada i protiv njega je po nepotvrdjenim informacijama tužilaštvo BiH povelo istražni postupak.
Dokument je za Internet stranu index.hr komentarisao i bivši šef hrvatske diplomatije Mate Granić, rekavši da su u državnom vrhu 1998. godine čuli da se sprovodi istraga o "Oluji" i da se istražuje i sam predsednik Tudjman.
Granić je 2002. godine opet čuo da je Hag zatražio transkripte vezane za 20 ljudi iz državnog vrha u vreme "Oluje", dodavši da se nakon objavljivanja dokumenta vidi da je "cilj Haškog suda bio izjednačiti krivnju izmedju Hrvatske i agresora".
On je rekao i da je Hag istraživao "jednu čistu i legitimnu akciju zasnovanu na rezolucijama Saveta bezbednosti UN koja je pomogla SAD i Evropskoj uniji da uspostave mir na ovim prostorima".
Granić je ocenio i da je politički deo optužnice bio izrazito tendenciozan i da nije imao nikakvu realnu podlogu.
(Tanjug)
