Mladi Banjalučanin Robert Dacešin samostalno je naučio pet stranih jezika i pri tome na kurseve nije potrošio ni cvonjka. Aktivno govori engleski, španski, portugalski, italijanski, slovačkim se služi, a u zadnje vreme uči i grčki.
"Grčki mi se sviđa jer mi je iskreno Grčka nekako najbolja zemlja na svetu. Jezike sam manje-više učio zbog neke ljubavi, ne zbog korisnosti. Mama mi je stalno govorila uči nemački, ruski, naći ćeš posao nekada, a mene to prosto ne interesuje", rekao je Dacešin za agenciju Anadolija.
Kaže da je to možda problem, ali možda i sreća jer ne bi mogao da radi u zemlji kakva je Nemačka, pa mu jezici koje govori koriste u smislu poznanastava.
"U Banjaluci ne znam nikoga ko govori portugalski i kada god neko dođe iz Brazila ili tako nekih zemalja uvek zovu mene", priča Robert.
Ima sopstvenu teoriju kako naučiti bilo koji jezik za oko godinu dana, ali je najvažnija volja i želja. Svaki dan ovaj mladić nauči jedan deo, odnosno tri imenice, tri glagola i jedan pridev. Smatra da je oko 1.000 glagola koje nauči za godinu dana i previše, a dnevno mu to oduzima maksimalno 15 minuta.
Pronašao je sajt na kom može da uči po lekcijama, zbog čega uči kada hoće.
Poznaje i dosta ljudi u zemljama čiji jezik uči pa im šalje tekstove da ga provere, a sluša i dosta muzike.
Uživanja u putovanjima
S ovim dvadesetšestogodišnjakom novinari su razgovarali na teniskom terenu s obzirom da je tenis jedna od njegovih najvećih životnih strasti, pored putovanja. Do sada je posetio oko 30 zemalja, među kojima većinu evropskih država, ali i Katar, Maroko, Tursku, Tunis, Egipat, Kanadu...
To je uspeo zahvaljujući tome što je radio kao teniski sudija na turnirima u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Kataru i drugim zemljama. Mnoge zemlje posetio je i nevezano za tenis. Prošle godine bio je u 15 zemalja i mnogi kada to čuju pomisle da je to uspeo zahvaljujući bogatoj porodici, što kako kaže nije slučaj.
"Sve zavisi od ljudi. Ne tražim puno prosto to su uvek "low cost"- jeftine varijante koje su meni simpatične i prijaju mi, do nekih 200-300 evra. Banalan primer - leteo sam prošle godine u Maroko, povratni let je bio 60-70 evra, a svako ko čuje za Maroko razmišlja da su u pitanju ogromne cifre. Pre svega znam neke ljude tamo gde putujem ili putujem preko nekih sajtova koji su dosta povoljni ili gde spavam kod nekoga besplatno", rekao je Robert Dacešin.
Kaže da posao teniskog sudije nije dobro plaćen kako mnogi misle i da su u pitanju uglavnom dnevnice od 20 ili 30 evra, pa kao student s takvim primanjima imao je izbor ili da putuje za malo novca ili da ne putuje uopšte.
Opširnije na mondo.ba.
