"Srbin spasao hiljade srebreničkih Bošnjaka"

Pandurević, general u penziji i doktor sociologije, osuđen pred Haškim tribunalom na 13 godina zatvora, predstavio je Beogradu svoju knjigu "Život se brani istinom", odnosno transkript njegovog iskaza pred tim sudom koji je trajao 22 radna dana.

Vinko Pandurević je 1995. godine bio komandant Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske, koja je prva ušla u Srebrenicu posle povlačenja muslimanskih snaga.

"Broj žrtava tragičnog događaja u Srebrenici nikada neće biti tačno utvrđen. Taj broj nije onoliko veliki koliko tvrde Bošnjaci niti mali koliko tvrde srpski autori. Imamo ubistvo u kojem nema leša ili imamo leš a ne znamo kako je stradao. Broj žrtava se često uvećava, a događaj se interpretira na srpsku štetu", rekao je Pandurević.

Pandurević je istakao da je akcija Vojske Republike Srpske "apsolutno bila opravdana i legitimna u to vreme na tom prostoru", a da su posle toga "neki Srbi" u Srebrenici nesporno počinili težak zločin.

"Zarobljeni su vojnici 28. divizije Armije BiH, odvedeni i streljani, pa su njihovi grobovi prekopani, zločin je prikrivan... Stvar se u jednom trenutku otrgla kontroli, ali nije reč o organizovanom zločinu države i vojske", rekao je Pandurević.

Pandurević se pohvalio da njegova knjiga predsrtavlja "istoriju o Srebrenici", jer obiluje činjenicama, dok se u javnosti iznosi mnogo neistina.

"Cela istina nije rečena ni u presudi Haškog tribunala, a nisu je saopštili ni bošnjački autori, niti oni sa srpske strane", rekao je Pandurević. Sa srpske strane se ne saopštava istina, nego se samo negira istina", naveo je osuđeni komandant vojske bosanskih Srba.

"UČITELJ ISTINE O SREBRENICI, VITEZ, HUMANISTA, PROFESIONALAC"

Novinar i recenzent knjige Miodrag Popov nije štedeo reči hvale o Pandureviću, a kao ključni detalj njegovog delovanja u Srebrenici istakao je propuštanje kolone u kojoj je ka Tuzli krenulo između 5.000 i 6.000 muslimanskih vojnika i civila.

Pandurević im je time, kako je istakao Popov, spasao živote, pa zbog toga ne može ni biti reči o genocidnim namerama u Srebrenici.

"Pokazao je viteštvo, humanost i profesionalnost, iako je naređenje bilo 'upotrebi artiljeriju i sve raspoloživo, niko ne sme proći'", rekao je Popov.

Pandurević bi, kako je ocenio Popov, trebalo da bude "učitelj istine u Srebrenici", a njegovu knjigu bi trebalo da ima svaka škola.

"LEGITIMNA AKCIJA U SREBRENICI, A ŠTA JE POSLE BILO..."

Admiral u penziji Boško Antić rekao je da je Pandurevićeva Zvornička brigada po svim ratnim pravilima ušla u Srebrenicu u akciji koja je imala vojni razlog, što je priznao i Haški tribunal, jer su muslimanske snage napadale Srbe iz Srebrenice, koja je tada bila zaštićena zona UN, i činile najstrašnije ratne zločine nad Srbima.

"Šta se dogodilo posle ulaska u Srebrenicu, nije odgovornost onih koji su odgovarali pred Haškim tribunalom i zato je izmišljena komandna odgovornost. Akcija 'Krivaja 95' izvedena je po svim vojničkim pravilima i nije upotrebljena prekomerna sila. Muslimanska 28. divizija krenula je u proboj, oko 15.000 ljudi među kojima je bilo i vojnika i civila. Oni su bili legitimni vojni cilj, a danas se svi računaju kao žrtve zločina. Broj žrtava je enormno uvećan. Sada svi čuju majke Srebrenice, a niko ne čuje majke Bratunca i za muslimanske zločine nad Srbima niko nije odgovarao", rekao je Antić.

"NEMA STOMAK, VOJNI STRUČNJAK, DOKTOR SOCIOLOGIJE"

Izdavač knjige Miroslav Toholj pohvalio je Pandurevića kao profesionalca koji "nema stomak", dostojanstvenog oficira, stručnjaka za vojne veštine i istovremeno doktora sociologije.

"Pandurević svakim pasusom knjige demantuje one koji misle da sve znaju. Konačno je progovorio čovek kome se o glavu obilo... razmatra fenomene koji su nama daleki - savest, suočavanje sa haškom optužnicom", rekao je Toholj u svom, na trenutke, pomalo konfuznom izlaganju.

Toholj je takođe istakao da je Pandurević "napravio koridor za spas" 28. srebreničke divizije bosanske vojske.

KOLIKO JE LJUDI UBIJENO U SREBRENICI

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom Ratka Mladića su od 11. jula 1995. godine do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Broj žrtava i danas tačka sporenja dve strane.

(M.Đ)