Sastanku su prisustvovali svi lideri zemalja iz regiona, među kojima i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Počasni gosti bili su potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden, predsednik Evropskog veća Donald Tusk I austrijski predsednik Hajnc Fišer.
SAD su čvrsto posvećene cilju Dejtonskog sporazuma - integraciji regiona u institucionalne strukture Evrope, rekao je Bajden na konferenciji za medije.
On je istakao da granice EU treba da objedine države ovog dela Evrope i izneo podatak da su SAD obezbedile više od 130 miliona dolara državama u regionu za pristupanje NATO.
Vrata NATO ostaju širom otvorena, a Hrvatska i Slovenija su pokazale da je to moguće. Podržavamo članstvo svih zemalja iz regiona u NATO savezu, kao i korake koje Srbija i Kosovo čine prema konstruktivnom dijalogu, kazao je Bajden, ocenivši da je reč o istorijskom činu.
Američki potpredsednik je ocenio da je Bosna i Hercegovina suprotan primer zaostajanja u procesu evroatlantskih integracija, jer reforme traju isuviše dugo.
Narod je zaustavljen jer su vođe previše spore. Nadamo se da će napretka biti i u Makedoniji i da će ona rešiti spor oko imena sa Grčkom, rekao je Bajden.
Prema njegovim rečima, posebno je važna saradnja u pitanjima energetske sigurnosti, a ni jedna država ne sme koristiti energiju da bi manipulisala drugim državama.
Tusk je istakao da je budućnost zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, a predanost tom procesu je veoma važno za mir i stabilnost regiona.
U zajedničkoj izjavi koju su potpisali svi učesnici skupa u Zagrebu navodi se da su se čelnici šest zemalja jugoistočne Evrope i lideri Hrvatske, Slovenije i Austrije složili da se otvorenim bilateralnim i regionalnim pitanjima treba baviti konstruktivno, u skladu s međunarodnim pravom I njegovim načelima.
Obvezali su se da će raditi na poboljšanju ekonomske saradnje i povezasnosti kroz regionalne infrastrukturne projekte, pri čemu će posebnu pažnju posvetiti energetskoj sigurnosti.
Dogovoreno je da je neophodan redovan dijalog na operativnom nivou između SAD, EU i država jugoistočne Evrope u borbi protiv globalnih bezbednosnih rizika.
Zaključeno je i da sadašnja migrantska kriza predstavlja dosad nezabeležen izazov sa humanitarnog i bezbednosnog aspekta i iziskuje dijalog i dogovor kako bi se bolje zaštitile spoljne granice EU.
Pored predsednika Srbije, Hrvatske i Slovenije, sastanku u Zagrebu su prisustvovali predsednici Crne Gore Filip Vujanović, Makedonije Ðorđe Ivanov, Kosova Atifete Jahjaga, Albanije Bujar Nišan, kao i članovi Predsedništva BiH Dragan Čović, Bakir Izetbegović i Mladen Ivanić.