Novim urbanističkim planom vlasti u Budvi obavezale su graditelje da za svako posečeno stablo maslina zasade novo na drugoj lokaciji.
Ovakva odluka je doneta da bi se zaustavila nekontrolisana seča maslina u jeku gradjevinske ekspanzije.
Iako zakonom zabranjena seča maslina je sve češća na Crnogorskom primorju, a samo u Budvi u poslednje vreme je zbog izgradnje objekata posečeno više od 200 stabala maslina starih od 350 do 700 godina.
Zvaničan podatak o broju maslinovih stabala na Budvanskoj rivijeri ne postoji, jedino je poznato to da ih je nakon II Svetskog rata bilo oko 70 hiljada, a danas ih je daleko manje.
U nadležnom opštinskom sekretarijatu navode da nema preciznih podataka ni o broju maslinovih stabala duž Budvanske rivijere, ali se procenjuje da ih je zbog ubrzane urbanizacije upola manje nego pre pola veka.
Prema evidenciji Udruženja maslinara Budve, na području od Jaza do Buljarice ima oko 40.000 stabala maslina, medjutim, navode u Udruženju, ukoliko se nastavi sa sečom, veoma brzo će ih biti mnogo manje.
Nekada je maslina bilo mnogo više. Dovoljno je videti slike kako je Budva izgledala pre 30, 40 godina, kada je celo budvanskm polje koje je sada kompletno izgradjeno bilo pod malsinama, rečeno je u tom udruženju.
Prema njuhovim navodima, kada je prošle godine zabeležen prvi slučaj seče 17 stabala maslina na parceli u selu Podličak iznad Miločera, izuzetno atraktivnom za gradjevinare, pisali su peticije i prijave Opštini i svim nadležnim organima, ali počinilac nije kažnjen.
Isto je sa Petrovcem koji se izgradio tamo gd je nekada bilo mnogo maslina. Kako je saopšteno u Udruženju, ima vlasnika koji vode računa o maslinama i zasade nova stabla, ali Udruženje je nemoćno da bilo što uradi u slučajevima seče maslina.
Po važećem crnogorskom zakonu najniža kazna privrednim društvima za seču masline i sadnica i njihovo oštećnje jeste od 200 do 300 minimalnih cena rada, odnosno od 10.000 do 15.000 evra.
Najmanja kazana za gradjane za ovakvo krivično delo je 20 minimalnih cena rada, odnosno 1.000 evra.
(Beta)
Ovakva odluka je doneta da bi se zaustavila nekontrolisana seča maslina u jeku gradjevinske ekspanzije.
Iako zakonom zabranjena seča maslina je sve češća na Crnogorskom primorju, a samo u Budvi u poslednje vreme je zbog izgradnje objekata posečeno više od 200 stabala maslina starih od 350 do 700 godina.
Zvaničan podatak o broju maslinovih stabala na Budvanskoj rivijeri ne postoji, jedino je poznato to da ih je nakon II Svetskog rata bilo oko 70 hiljada, a danas ih je daleko manje.
U nadležnom opštinskom sekretarijatu navode da nema preciznih podataka ni o broju maslinovih stabala duž Budvanske rivijere, ali se procenjuje da ih je zbog ubrzane urbanizacije upola manje nego pre pola veka.
Prema evidenciji Udruženja maslinara Budve, na području od Jaza do Buljarice ima oko 40.000 stabala maslina, medjutim, navode u Udruženju, ukoliko se nastavi sa sečom, veoma brzo će ih biti mnogo manje.
Nekada je maslina bilo mnogo više. Dovoljno je videti slike kako je Budva izgledala pre 30, 40 godina, kada je celo budvanskm polje koje je sada kompletno izgradjeno bilo pod malsinama, rečeno je u tom udruženju.
Prema njuhovim navodima, kada je prošle godine zabeležen prvi slučaj seče 17 stabala maslina na parceli u selu Podličak iznad Miločera, izuzetno atraktivnom za gradjevinare, pisali su peticije i prijave Opštini i svim nadležnim organima, ali počinilac nije kažnjen.
Isto je sa Petrovcem koji se izgradio tamo gd je nekada bilo mnogo maslina. Kako je saopšteno u Udruženju, ima vlasnika koji vode računa o maslinama i zasade nova stabla, ali Udruženje je nemoćno da bilo što uradi u slučajevima seče maslina.
Po važećem crnogorskom zakonu najniža kazna privrednim društvima za seču masline i sadnica i njihovo oštećnje jeste od 200 do 300 minimalnih cena rada, odnosno od 10.000 do 15.000 evra.
Najmanja kazana za gradjane za ovakvo krivično delo je 20 minimalnih cena rada, odnosno 1.000 evra.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.