Da Milenko Jevtić Jevto (76), poznati arheolog amater i prirodnjak iz grada na Vrbasu, ni danas ne miruje, pokazuju njegova najnovija "otkrića".
Na banjalučkom Banj brdu je, kako tvrdi, pronašao piramidu vetrova, a kod tvrđave Kastel dve grobnice.
"Ta piramida vetrova, kiša i zdravlja nije kao one Osmanagićeve iz okoline Visokog. Zapravo, ispod spomenika krajiškim borcima palim u Narodnooslobodilačkoj borbi, pa sve do podnožja Banj brda ili Šehitluka, pruža se jedna, samo naoko, prirodna piramida. Njeno postojanje slutim već više od 50 godina, ali tek sada sam siguran da to nije napravila priroda, već da je sve veštačko, kao što je i materija veštačka i stvorena posle duha. E, sada, da li su tu piramidu izgradile neke stare civilizacije i vanzemaljci, zaista ne znam" ističe Jevtić za Pressrs.ba.
On kaže i da je između rečice Crkvene i tvrđave Kastel našao po jednu kolektivnu i individualnu grobnicu.
"U prvoj su hrišćanski vojnici iz Mađarske, koji su u Banjaluci ratovali 1101. godine. Treba arheološki ispitati koliko je tu tačno vojnika sahranjeno, jer grobnica obuhvata jedno celo polje. Takođe, blizu te grobnice nalazi se grob vojnika Kraljevine Jugoslavije. To je bio regrut iz jednog sela kod Novog Grada, a koga je 1923. godine na straži ubio grom, pa je moj predlog da nadležni sve to obeleže, jer neko neprestano krade kamenje kojim sam obeležio taj grob", naglašava Milenko.
U međuvremenu, on ne skriva svoje oduševljenje pažnjom i kvalitetom radova na obnovi i restauraciji Kastela.
"Nakon što sam ranije najavljivao da ću leći pod gusenice bagera ako bude posečeno ijedno stoletno drvo ili narušena duhovnost Kastela, sada moram reći da za nešto takvo nema potrebe. Ništa nije uništeno, svaki kamen je na svom mjestu, a drago mi je što su mnogi od radnika koji rade na restauraciji poznati Crnotravci, odnosno proslavljeni srpski graditelji od rimskog perioda naovamo. Uz to, zadovoljan sam i što tu neće biti kockarnica i kojekakvih sumnjivih "biznisa", kako se pričalo. Nadam se da će zaživeti moja ideja da se tim radnicima i svim ljudima koji su učestvovali u ovom projektu zahvalimo i odužimo jednom kastelskom večeri. Naravno, i dalje bih voleo da u Kastelu bude napravljen rimski amfiteatar na istom mestu gdje je medved s Manjače pobedio tri rimska vojnika, a da iznad bude ugrađena i žičara koja će voziti turiste", nada se Jevto.
Pokazuje i tursku sablju koja je uklesana u kamen jedne od kula na Kastelu.
"Zanimljivo je da je ispod nje jedno vreme bila konjušnica Kraljevske vojske, gde sam našao potkovicu konja kojeg je kralj Aleksandar I Karađorđević poklonio svom prijatelju, banjalučkom banu Svetislavu Tisi Milosavljeviću. Taj konj iz kraljeve ergele nije hteo da jede i na kraju je krepao zbog tuge za gospodarom, i to tačno 9. oktobra 1934. godine, kada je u Marselju izvršen atentat na kralja Aleksandra", tvrdi Jevtić.
Maštoviti sagovornik upozorava na to da bi građevinari koji grade u južnom delu Banjaluke trebalo da obrate pažnju na klizanje zemlje.
"Na primjer, Starčevica klizi i tone kao što je Kastel poslednjih godina potonuo najmanje pola metra, pa ne treba praviti previsoke zgrade i solitere da nas ne bi zadesila nekakva nesreća. Ipak, Banjaluka opet može računati na to što je štite kamene piramide, od kojih je jedna pod Kastelom u temelju već otkrivenog Jupiterovog hrama. Poznato je da je Jupiter čuvar Sunčevog sistema i planeta, a sve piramide na Zemlji su "balanseri"", navodi Jevtić.
Podsećamo, o Milenku Jevtiću koji se od 1987. godine kupa u Vrbasu na pravoslavni praznik Bogojavljenje, te njegovoj pet i po decenija dugoj ljubavi prema ovoj reci, amaterskoj arheologiji i Kastelu, do sada su napisane stotine novinskih članaka i snimljene desetine televizijskih reportaža.
Pored rimskog zlatnika iz Justinijanovog perioda, koji je pronašao, pa darovao Muzeju RS, Jevtu pamte i po mnogim ostrvima koje je pomoću kamenja napravio ispod Kastela. Među njima se izdvaja ono Titovo. Naime, Jevto je 1980. godine na dan smrti "najvećeg sina naših naroda i narodnosti" posadio čuvenu Titovu vrbu, koju je odneo Vrbas tokom poslednjih poplava.
