General Ante Gotovina, kao glavnokomandujući hrvatske vojske pre, za vreme i nakon akcije “Oluja” na području Krajine, znao je za zločine koji su se dešavali za vreme i posle operacije, a neke od njih je pokušao da prikrije.
General Ante Gotovina, kao glavnokomandujući hrvatske vojske pre, za vreme i nakon akcije “Oluja” na području Krajine, znao je za zločine koji su se dešavali za vreme i posle operacije, a neke od njih je pokušao da prikrije.
Ovo tvrdi vojni ekspert Rejno Tenan u izveštaju koji je tužilaštvo predalo Haškom tribunalu i Gotovininim advokatima još 18. decembra, a koji je sada postao dostupan i javnosti.
Gotovina je pre, tokom i nakon “Oluje” imao punu kontrolu nad svim potčinjenim jedinicama i sve potrebne informacije s terena, kao i pravo i odgovornost da preduzme mere protiv potčinjenih za svaku povredu vojne discipline, navodi se u izveštaju od 682 strane.
Naglašava se da je između Gotovine i druge dvojice optuženih, Ivana Čermaka i Mladena Markača, postojala besprekorna komunikacija kroz komandnu liniju i da su u Hrvatskoj vojsci komandanti odgovorni za ponašanje svojih jedinica.
Tužilaštvo pokušava da, pomoću pojedinačnih naređenja Gotovine koja su navedena u izveštaju, dokaže da je on, nakon što je preuzeo komandovanje operacijama "Maestral" i "Južni potez" u zapadnoj Bosni, u septembru i oktobru 1995. godine, i dalje nastavio da izdaje naređenja koja su se odnosila na vojno područje Split i da je odgovoran za događaje na tom području.
Gotovina je znao za učešće svojih potčinjenih u pljačkama u operaciji “Zima `94” i tokom operacije “Leto `95” na području Bosanskog Grahova i Glamoča, ističe Tenan i optužuje Gotovonu da je najmanje u jednom slučaju neke od tih zločina pokušavao da prikrije.
U izvešću se ističe da je međunarodna zajednica od samog početka “Oluje” upozoravala generale Gotovinu i Čermaka da njihovi potčinjeni krše međunarodno humanitarno pravo i da su im stizali izveštaji o paljevinama, pljačkama i uništavanju.
Za vreme “Oluje” izdato je mnoštvo neefikasnih naređenja, a tek nakon operacije “Maestral” Gotovina je preduzeo oštrije mere za održavanje discipline i sprečavanje zločina ili kažnjavanje počinilaca.
U izveštaju se navodi stenogram razgovora predsednika Franje Tuđmana sa svojim saradnicima na Brionima 31. jula 1995. godine, što je, po mišljenju ovog eksperta, dokaz udruženog zločinačkog poduhvata i progona civilnog stanovništva.
Odbrana Gotovine je 14. januara uputila sudskom veću akt u kome ne prihvata Tenanov izveštaj i dovodi u pitanje i njegove kvalifikacije i relevantnost čitavog izveštaja.
Gotovinina odbrana smatra da izveštaj izlazi van vremenskog i teritorijalnog okvira optužnice protiv generala Gotovine i da zato predstavlja povredu naloga Haškog tribunala, kojim je pre godinu dana vremenski i teritorijalno ograničena optužnica.
(Tanjug)
Ovo tvrdi vojni ekspert Rejno Tenan u izveštaju koji je tužilaštvo predalo Haškom tribunalu i Gotovininim advokatima još 18. decembra, a koji je sada postao dostupan i javnosti.
Gotovina je pre, tokom i nakon “Oluje” imao punu kontrolu nad svim potčinjenim jedinicama i sve potrebne informacije s terena, kao i pravo i odgovornost da preduzme mere protiv potčinjenih za svaku povredu vojne discipline, navodi se u izveštaju od 682 strane.
Naglašava se da je između Gotovine i druge dvojice optuženih, Ivana Čermaka i Mladena Markača, postojala besprekorna komunikacija kroz komandnu liniju i da su u Hrvatskoj vojsci komandanti odgovorni za ponašanje svojih jedinica.
Tužilaštvo pokušava da, pomoću pojedinačnih naređenja Gotovine koja su navedena u izveštaju, dokaže da je on, nakon što je preuzeo komandovanje operacijama "Maestral" i "Južni potez" u zapadnoj Bosni, u septembru i oktobru 1995. godine, i dalje nastavio da izdaje naređenja koja su se odnosila na vojno područje Split i da je odgovoran za događaje na tom području.
Gotovina je znao za učešće svojih potčinjenih u pljačkama u operaciji “Zima `94” i tokom operacije “Leto `95” na području Bosanskog Grahova i Glamoča, ističe Tenan i optužuje Gotovonu da je najmanje u jednom slučaju neke od tih zločina pokušavao da prikrije.
U izvešću se ističe da je međunarodna zajednica od samog početka “Oluje” upozoravala generale Gotovinu i Čermaka da njihovi potčinjeni krše međunarodno humanitarno pravo i da su im stizali izveštaji o paljevinama, pljačkama i uništavanju.
Za vreme “Oluje” izdato je mnoštvo neefikasnih naređenja, a tek nakon operacije “Maestral” Gotovina je preduzeo oštrije mere za održavanje discipline i sprečavanje zločina ili kažnjavanje počinilaca.
U izveštaju se navodi stenogram razgovora predsednika Franje Tuđmana sa svojim saradnicima na Brionima 31. jula 1995. godine, što je, po mišljenju ovog eksperta, dokaz udruženog zločinačkog poduhvata i progona civilnog stanovništva.
Odbrana Gotovine je 14. januara uputila sudskom veću akt u kome ne prihvata Tenanov izveštaj i dovodi u pitanje i njegove kvalifikacije i relevantnost čitavog izveštaja.
Gotovinina odbrana smatra da izveštaj izlazi van vremenskog i teritorijalnog okvira optužnice protiv generala Gotovine i da zato predstavlja povredu naloga Haškog tribunala, kojim je pre godinu dana vremenski i teritorijalno ograničena optužnica.
(Tanjug)
