Na današnjem prvom ročištu je dogovoreno da se suđenje nastavi 16. februara, kada će biti izvedeni i prvi svedoci.

Po izlasku iz zgrade Suda BiH, Orić nije želio da daje izjave.

Članice Udrženja "Majke Srebrenice" poručile da će se, ako budu pozvane, rado odazvati kao svedoci na suđenju.

"Nijednoj majci ne bih oprostila da lažno svedoči. Ja lično znam mnogo, bila sam i ranije svedok, i 'Majke Srebrenice' uvek će se odazvati i pošteno svedočiti. Međutim, mi nikada nećemo pristati da se lažni svedoci pripremaju u Bijeljini i Beogradu", rekla je predsednica ovog Udruženja Munira Subašić.

Radojka Filipović, predsednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila opštine Bratunac, ocenila je, s druge strane, da je sramotno što se Oriću sudi samo za tri ubistva, ali da se nada pravednom procesu.

"Došli smo na mesto gde bi trebalo potražiti istinu o stradanju Srba i gde treba da se donese pravosnažna sudska presuda, za barem jednog ubijenog Srbina sa područja Bratunca, Srebrenice, Milića, Šekovića, Vlasenice, Zvornika, za zločine koje su činili Muslimani iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića", istakla je Filipovićeva.

Ona je dodala da ubijeni Srbi nisu stradali u napadu na Srebrenicu, već da su sedeli kod svojih kuća.

"Nadam se da će proces pokazati da je Naser Orić kriv i da će mu se izreći pravosnažna sudska presuda", zaključila je Radojka Filipović.

Prvom ročištu na suđenju Naseru Oriću prisustvovala je grupa građana koja je želela da pokaže podršku ratnom komandantu Srebrenice, ali i grupa građana iz Republike Srpske, među kojima su članovi porodica žrtava, za čije ubistvo se terete Naser Orić i Sabahudin Muhić.

Sud BiH je sredinom septembra prošle godine potvrdio optužnicu kojom se Naser Orić i Sabahudin Muhić terete za zločine protiv ratnih zarobljenika počinjene na području Bratunca i Srebrenice.

Sud BiH potvrdio je 9. septembra prošle godine tri tačke optužnice protiv Orića i Muhića za zločin nad ratnim zarobljenicima, odnosno da su 1992. u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti Slobodana Ilića, Milutina Miloševića i Mitra Savića.

Optuženi su 19. oktobra negirali krivicu pred Sudom BiH.

Orićevi branioci su 9. novembra podneli podnesak Haškom tribunalu od kojeg su zatražili da naredi Sudu BiH obustavu postupka za ratne zločine u Srebrenici protiv njihovog branjenika s obzirom na to da mu se već sudilo za te zločine i da je 2008. godine u Hagu pravosnažno oslobođen krivice.

Tribunal u Hagu je 11. decembra odbio zahtev Orićeve odbrane za obustavljanje postupka u Sudu BiH.

U obrazloženju odluke navedeno je da je Orić u Hagu oslobođen krivice po komandnoj odgovornosti za ubistvo jedne osobe u policijskoj stanici Srebrenica i šest osoba u zgradi opštine, dok mu se trenutno na teret stavlja da je lično ubio jedno lice u selu Zalazje, kao i da je sa još jednim pripadnikom tzv. Armije BiH učestvovao u ubistvima dve osobe u Bratuncu.

Sudija Mehanizma za međunarodne tribunale u Hagu Lin Dakjun smatra da se tačke optužnice u BiH o ubistvima bitno razlikuju od optužbi u Hagu kada se porede način, vreme i mesto navodnih zločina.

Orić se brani sa slobode, uz ograničeno kretanje samo na području Federacije BiH i obavezno sedmično javljanje nadležnim policijskim službama.

On je 26. juna izručen BiH iz Švajcarske, gde je uhapšen 10. juna po poternici Srbije zbog ratnih zločina počinjenih u selima oko Srebrenice, prenela je RTRS.

Orićevo izručenje iz ekstradicionog pritvora, u kojem je proveo 14 dana, tražila je Srbija, ali i BiH, nakon čega je švajcarski sud odlučio u korist BiH.