Stručnjak za bezbednost Predrag Ćeranić kaže da je vehabijski pokret posebna pretnja za bezbednost BiH, jer rat za "Islamsku državu" više neće voditi u Siriji i Iraku i čeka pogodan momenat da za te ideje ratuje u Bosni i Hercegovini.
Ćeranić je na naučnoj konferenciji "Bezbednosni izazovi i prijetnje na Balkanu" u Beogradu ukazao da se vehabije pripremaju tako što nastoje da kroz misionarski rad steknu veliki broj sledbenika što im uspeva jer sve više mladih privlači organizacija paralelna Islamskoj verskoj zajednici, koju su stvorili.
"To je razlog što vehabijske zajednice ne možemo više posmatrati kao izdvojene enklave u ruralnim područjima. Oni sada najviše sledbenika imaju u sarajevskim predgrađima Butmiru, Rajlovcu i Hadžićima iz kojih je najveći broj mladića otišao da ratuje u Siriji za ISIS", rekao je Ćeranić.
On kaže da treba podržati akciju koju je inicirao poglavar Islamske zajednice u BiH Husein Kavazović, koji je zatražio da oni koji nisu pripadnici ove zajednice do kraja februara prestanu održavanje verskih aktivnosti u objektima bez odobrenja za rad od nadležnog tela Islamske zajednice.
"Zakon o slobodi vere i verskih zajednica ne dozvoljava nikakvo versko organizovanje van postojećih konfesija", rekao je Ćeranić.
On ističe da je vehabijska filozofija da državu treba graditi prema šerijatu veoma opasna u multinacionalnim i multikonfesijalnim društvima kakva je BiH.
"Pokazalo se da su teroristi ubijali i Srbe i Bošnjake i civile i policajce i da su zajednička pretnja. Nisam siguran da se na terorizam gleda istim očima na nivou najviših organa u BiH", rekao je Ćeranić.
On smatra da se najveći bezbednosni rizik u BiH, ali i ostalim zemljama zapadnog Balkana krije u mogućnosti da Hrvatska na svojoj granici podigne žičane ograde i postavi vojsku i da se migrantska kriza duboko prelije na teritorije susjeda.
"O tome se ne razmišlja, niti se traži rešenje", rekao je Ćeranić.
Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač ocenio je da najveći bezbednosni izazov za zemlje Balkana i Srbiju predstavljaju sukobi zamrznuti u prošlosti.
"Postoji izraziti problem ekstremnog nacionalizma i nastupanja sa pozicije vere. U narednom periodu, ako to bude interes velikih sila, mogao bi da bude pokrenut proces nasilnog rešavanja konflikata, a tu pre svega mislim na rešavanje pitanja u vezi sa BiH", rekao je Kovač.
Profesor Radovan Radinović smatra da su naslijeđeni etnički sukobi najveći bezbjednosni rizik za zemlje Zapadnog Balkana.
On upozorava da ništa manji rizik ne predstavlja ni stalna težnja NATO da održi svoje vojno prisustvo i uticaj na tom prostoru. "Poziv Crnoj Gori u Nato je veoma nepovoljna činjenica iz geopolitičkih i ostalih razloga", konstatovao je Radinović.
Profesor Radomir Milašinović smatra da je izraziti faktor nestabilnosti u Srbiji i zemljama u okruženju kriminalizacija društva.
