Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis pozvao Crnu Goru i druge zemlje regiona da što pre potpišu Konvenciju za borbu protiv trgovine ljudima, ocenivši da ta vrsta kriminala cveta svuda u Evropi.
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis pozvao je Crnu Goru i druge zemlje regiona da što pre potpišu Konvenciju za borbu protiv trgovine ljudima.
Dejvis je ocenio da ta vrsta kriminala cveta svuda u Evropi.
Dejvis je upozorio da "ropstvo u Evropi i dalje postoji" i ukazao da "kriminalna udruženja širom Evrope zgrću ogromne sume novca trgujući ljudima - dok vlasti mnogih zemalja ne čine sve što bi trebalo da to spreče".
"Trgovina ljudima nije baš najdiskretniji oblik kriminala. Žrtve možete videti svake noći na obalama kanala koji se nalazi kraj sedišta SE u Strazburu, ali i u gradovima Crne Gore i širom Evrope", naveo je Dejvis za podgoričke "Vijesti".
On je naveo da "obilje šminke na žrtvama trgovine" teško može prikriti patnju i očaj tih žena i konstatovao da su kriminalci uvek korak ispred državnih organa i bogate se na nesreći drugih.
Dejvis je podsetio da je SE, "radi sprečavanja ovako frustrirajućeg i sramnog stanja, 2005. godine pripremio tekst konvencije koja za cilj ima snaženje medjunarodne saradnje, prevenciju trgovine ljudima, krivično gonjenje trgovaca ljudima i pomoć žrtvama".
Tim aktom predvidjeni su mehanizmi praćenja ovih procesa u državama potpisnicama, kako bi se osiguralo da vlade ovih zemalja zaista sprovode to što je potpisano.
Konvencija stupa na snagu 1. februara i automatski je pravosnažna u prvih 10 zemalja koje su je ratifikovale - Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Danskoj, Gruziji, Moldaviji, Rumuniji i Slovačkoj.
U BiH, Francuskoj i Norveškoj, koje su je ratifikovale u januaru, konvencija stupa na snagu 1. maja.
Konvencija je prvi medjunarodni sporazum koji na osobe kojima se trguje gleda kao na žrtve, a ne izvršioce kriminalnog dela, naveo je Dejvis.
Formulisana je tako da zaštiti njihova ljudska prava i dostojanstvo, obezbedi im realne šanse da "ponovo izgrade svoje živote", a savremene trgovce robljem stavi iza rešetaka.
Trgovina ljudima zahteva medjunarodnu saradnju na najširem nivou u koju moraju biti uključene zemlja porekla, zemlja tranzicije i zemlja krajnje odredište žrtve.
Konvencija je otvorena ne samo za 47 zemalja članica SE, već i za sve ostale neevropske zemlje, čime se pruža mogućnost globalnog odgovora na globalni problem, rekao je Dejvis.
(Tanjug)
Dejvis je ocenio da ta vrsta kriminala cveta svuda u Evropi.
Dejvis je upozorio da "ropstvo u Evropi i dalje postoji" i ukazao da "kriminalna udruženja širom Evrope zgrću ogromne sume novca trgujući ljudima - dok vlasti mnogih zemalja ne čine sve što bi trebalo da to spreče".
"Trgovina ljudima nije baš najdiskretniji oblik kriminala. Žrtve možete videti svake noći na obalama kanala koji se nalazi kraj sedišta SE u Strazburu, ali i u gradovima Crne Gore i širom Evrope", naveo je Dejvis za podgoričke "Vijesti".
On je naveo da "obilje šminke na žrtvama trgovine" teško može prikriti patnju i očaj tih žena i konstatovao da su kriminalci uvek korak ispred državnih organa i bogate se na nesreći drugih.
Dejvis je podsetio da je SE, "radi sprečavanja ovako frustrirajućeg i sramnog stanja, 2005. godine pripremio tekst konvencije koja za cilj ima snaženje medjunarodne saradnje, prevenciju trgovine ljudima, krivično gonjenje trgovaca ljudima i pomoć žrtvama".
Tim aktom predvidjeni su mehanizmi praćenja ovih procesa u državama potpisnicama, kako bi se osiguralo da vlade ovih zemalja zaista sprovode to što je potpisano.
Konvencija stupa na snagu 1. februara i automatski je pravosnažna u prvih 10 zemalja koje su je ratifikovale - Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Danskoj, Gruziji, Moldaviji, Rumuniji i Slovačkoj.
U BiH, Francuskoj i Norveškoj, koje su je ratifikovale u januaru, konvencija stupa na snagu 1. maja.
Konvencija je prvi medjunarodni sporazum koji na osobe kojima se trguje gleda kao na žrtve, a ne izvršioce kriminalnog dela, naveo je Dejvis.
Formulisana je tako da zaštiti njihova ljudska prava i dostojanstvo, obezbedi im realne šanse da "ponovo izgrade svoje živote", a savremene trgovce robljem stavi iza rešetaka.
Trgovina ljudima zahteva medjunarodnu saradnju na najširem nivou u koju moraju biti uključene zemlja porekla, zemlja tranzicije i zemlja krajnje odredište žrtve.
Konvencija je otvorena ne samo za 47 zemalja članica SE, već i za sve ostale neevropske zemlje, čime se pruža mogućnost globalnog odgovora na globalni problem, rekao je Dejvis.
(Tanjug)
