Razlog njihovog intresovanja je, pišu "Večernje novosti", tvrdnja nekadašnjeg kustosa benkovačkog muzeja Milorada Savića da je to delo velikog majstora slikarstva El Greka.

Dok je za srpski narod ova ikona svetinja, koju su kao relikviju poneli u zavežljaju iz Hrvatske, u toj zemlji nikome do nje nije bilo stalo sve dok nije nagovešteno da je njen autor možda El Greko.

Savić je tek nedavno pisao o ikoni koja se sada nalazi u Muzeju SPC u Beogradu. Oslanjajući se na neistraženu priču, Hrvati su ekspresno zatražili da se ikona vrati u njihovu zemlju.

Savićeva tvrdnja je prihvaćena u tamošnjoj javnosti kao apsolutna istina, iako se stručna javnost, ni svetska ni srpska, nije ozbiljno bavila ovim radom.

Istoričarka umetnosti Anika Skovran, prva je i zasada jedina koja je dovela u vezu benkovačku Bogorodicu s Hristom i El Greka. Ipak, ikona iz Benkovca ne navodi se ni u jednom popisu El Grekovih dela, ističe list.

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac kaže da je pomalo skeptičan da je ikonu naslikao slavni slikar.

"Ali, stručnjaci za taj period i njegovo stvaralaštvo trebalo bi da daju poslednju reč. Moj lični stav je da ništa ne treba da vratimo u Hrvatsku, ali ako moja crkva veruje da treba vratiti blago naše kulture onima koji su ga palili, pa neka to uradi", kaže Kusovac.

Anika Skovran, sa druge strane kaže da joj je restauracija ikone omogućila njenu dalju obradu, određivanje autora i perioda nastanka.

"Na temelju mnogih pokazatelja, skloni smo da u ovoj ikoni prepoznamo delo ranog Demenika Teotokopulosa - El Greka, koji kao veoma mlad, dvadesetpetogodišnji slikar dolazi iz Grčke u Veneciju", objasnila je Skovran.

"Moguće je da je ikona nastala za vreme njegovog boravka u Veneciji. Na Veneciju upućuje majušni grizaj vedute Trga Svetog Marka sa Duždevom palatom na ovoj ikoni. Iznenađujući je nagoveštaj izvesnih slikraskih rešenja karakterističnih za njegova kasnija dela ostvarena u Španiji", kaže Anika Skovran, a prenose "Novosti".