Hrvatska je umereno napredovala u zaštiti ljudskih prava, nedovoljno u uklanjanju prepreka za povratak i reintegraciju srpskih izbeglica, dok je u BiH bilo napretka u suđenju za ratne zločine ali ne i po pitanju povratka, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Hjuman rajts voča (HRW).
U izveštaju objavljenom u četvrtak u Vašingtonu, ukazuje se da ključni problemi u Hrvatskoj ostaju posledice rata.
"Nedovoljan je napredak u uklanjanju preostalih problema za povratak i reintegraciju srpskih izbeglica", navodi HRW.
Ova organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Njujorku ocenjuje, međutim, da je bilo izvesnog napretka u procesuiranju zločina u vreme rata, ali da su nepristrasnost i efikasnost domaćeg tužilaštva i dalje pod znakom pitanja.
Prema podacima UNHCR-a, 1.745 Srba se u prvih devet meseci 2007.
godine vratilo u Hrvatsku, ali oni su se suočili sa nasiljem i uznemiravanjem.
Kad je reč o proceduri, i dalje su pod znakom pitanja mnogi sudski procesi koji se vode protiv Srba, zato što postoji zabrinutost da li su suđenja poštena i da li su efikasni advokati odbrane koji se imenuju po službenoj dužnosti.
Oslobađajuća presuda u procesima protiv Hrvata za zločine tokom rata mnogo je verovatnija, dodaje HRW i ukazuje da je potrebno ukloniti prepreke za svedočenje izbeglica i drugih svedoka koji žive izvan Hrvatske.
U izveštaju se takođe navodi da hrvatske vlasti rutinski ignorišu zahteve ombudsmana za ljudska prava pošto ne postoje sankcije za to i dodaje se da se od Hrvatske, kao kandidata za članstvo u EU, očekuje da ispuni evropske kriterijume u oblasti ljudskih prava, navodi HRW.
U BiH je bilo napretka po pitanju suđenja ratnim zločincima, ali se u izveštaju HRW-a ukazuje da je opao broj raseljenih i izbeglih u svoje domove. Poboljšana je zvanična saradnja s Haškim tribunalom, uključujući i RS, a Odeljenje za ratne zločine uspešno je nastavilo sa radom.
U izveštaju objavljenom u četvrtak u Vašingtonu, ukazuje se da ključni problemi u Hrvatskoj ostaju posledice rata.
"Nedovoljan je napredak u uklanjanju preostalih problema za povratak i reintegraciju srpskih izbeglica", navodi HRW.
Ova organizacija za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Njujorku ocenjuje, međutim, da je bilo izvesnog napretka u procesuiranju zločina u vreme rata, ali da su nepristrasnost i efikasnost domaćeg tužilaštva i dalje pod znakom pitanja.
Prema podacima UNHCR-a, 1.745 Srba se u prvih devet meseci 2007.
godine vratilo u Hrvatsku, ali oni su se suočili sa nasiljem i uznemiravanjem.
Kad je reč o proceduri, i dalje su pod znakom pitanja mnogi sudski procesi koji se vode protiv Srba, zato što postoji zabrinutost da li su suđenja poštena i da li su efikasni advokati odbrane koji se imenuju po službenoj dužnosti.
Oslobađajuća presuda u procesima protiv Hrvata za zločine tokom rata mnogo je verovatnija, dodaje HRW i ukazuje da je potrebno ukloniti prepreke za svedočenje izbeglica i drugih svedoka koji žive izvan Hrvatske.
U izveštaju se takođe navodi da hrvatske vlasti rutinski ignorišu zahteve ombudsmana za ljudska prava pošto ne postoje sankcije za to i dodaje se da se od Hrvatske, kao kandidata za članstvo u EU, očekuje da ispuni evropske kriterijume u oblasti ljudskih prava, navodi HRW.
U BiH je bilo napretka po pitanju suđenja ratnim zločincima, ali se u izveštaju HRW-a ukazuje da je opao broj raseljenih i izbeglih u svoje domove. Poboljšana je zvanična saradnja s Haškim tribunalom, uključujući i RS, a Odeljenje za ratne zločine uspešno je nastavilo sa radom.
Međutim, ostaje zabrinutost po pitanju prioritetnosti nekih slučajeva i činjenice da su suđenja veoma često zatvorena za javnost, dodaje HRW.
Ta organizacija ukazuje da nijedan entitet BiH nema strategiju za rešavanje zahteva za ratnu odštetu.
Procenjuje se da se 13.000 ljudi i dalje vodi kao nestalo i da je uglavnom reč o Bošnjacima. U septembru je ekshumirano 200 žrtava masakra u Srebrenice, među kojima ima i dece, podseća HRW.
U prvoj polovini 2007. zabeležen je povratak 1.250 interno raseljenih lica i 300 izbeglih što je za 50 odsto manje nego prethodne godine.
U izveštaju se navodi da je nasilje nad manjinama i dalje sporadično, ali i da ono u nekim slučajevima ugrožava poverenje u povratak.
Romske izbeglice u Bosni, od kojih je većina došla sa Kosova, i dalje su veoma ranjive, ističe HRW.
Domaće i međunarodne organizacije zabrinute su zbog neodgovarajuće zaštite kako ne bi ponovo došlo do ozbiljnih kršenja ljudskih prava, uključujući mučenje ili loše ponašanje prema osobama koje treba da budu deportovane nakon oduzimanja državljanstva, navodi se u izveštaju.
HRW takođe podseća na ubistvo Duška Kondora, jednog od osnivača Helsinškog odbora za ljudska prava u RS, i navodi da je u toku suđenje optuženima za to ubistvo.
(Beta)
Ta organizacija ukazuje da nijedan entitet BiH nema strategiju za rešavanje zahteva za ratnu odštetu.
Procenjuje se da se 13.000 ljudi i dalje vodi kao nestalo i da je uglavnom reč o Bošnjacima. U septembru je ekshumirano 200 žrtava masakra u Srebrenice, među kojima ima i dece, podseća HRW.
U prvoj polovini 2007. zabeležen je povratak 1.250 interno raseljenih lica i 300 izbeglih što je za 50 odsto manje nego prethodne godine.
U izveštaju se navodi da je nasilje nad manjinama i dalje sporadično, ali i da ono u nekim slučajevima ugrožava poverenje u povratak.
Romske izbeglice u Bosni, od kojih je većina došla sa Kosova, i dalje su veoma ranjive, ističe HRW.
Domaće i međunarodne organizacije zabrinute su zbog neodgovarajuće zaštite kako ne bi ponovo došlo do ozbiljnih kršenja ljudskih prava, uključujući mučenje ili loše ponašanje prema osobama koje treba da budu deportovane nakon oduzimanja državljanstva, navodi se u izveštaju.
HRW takođe podseća na ubistvo Duška Kondora, jednog od osnivača Helsinškog odbora za ljudska prava u RS, i navodi da je u toku suđenje optuženima za to ubistvo.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
