Presuda je unapred ocenjena kao istorijska. Nakon što je proglašen krivim za najveći broj tačaka optužnice za počinjene ratne zločine u BiH, uključujući genocid u Srebrenici, Karadžiću je sud izrekao kaznu od 40 godina zatvora. Sud nije prihvatio zahtev tužilaštva da Karadžić bude osuđen za genocid u sedam opština BiH.

------------------------------------------------------------------------------

16.55 - Piter Robinson, jedan od članova Pravnog tima savetnika Radovana Karadžića, najavio je žalbu na presudu Haškog tribunala kojom je prvi predsednik Republike Srpske osuđen na kaznu od 40 godina zatvora zbog genocida i zločina u BiH. Robinson je rekao novinarima da je Karadžić bio zaprepašćen što je proglašen krivim za organizovanje srpskih zločina širom BiH tokom rata od 1992. do 1995. godine.

15.40 - KARADŽIĆ OSUĐEN NA 40 GODINA ZATVORA.  Ostaje u pritvoru do pravosnažnosti presude. Karadžić je mirno saslušao presudu. Presuda je prvostepena i tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe. Izricanje presude trajalo je sat i 40 minuta.

15.38 - KRIV ZA GENOCID, UBISTVA, TEROR, KRŠENJE ZAKONA I OBIČAJA RATOVA, UZIMANJE TALACA, MUČENJE.

15.32 - Odgovoran je jer nije sprečio genocid u Srebrenici. Odgovoran je najstrašnije zločine, istrebljenje i genocid.

15.30 - Karadžić je bio jedina osoba u Republici Srpskoj koja je mogla da spreči ubijanje srebreničkih muslimana, ali je umesto toga naredio da budu premešteni i oni su ubijeni. Znatno je doprineo ubistvima u Srebrenici.

15.24 - Karadžić je sve vreme dobijao informacije o Srebrenici. Muslimani su u komunikaciji bosanskih Srba nazivani "robom koja se mora smestiti u skladište".

15. 22 - Pripadnici snaga bosanskih Srba nameravali su da unište bosanske muslimane u Srebrenici kao takve.

15.18 - Bosanski Srbi ubili su najmanje 5.115 bosanskih muslimana u skladu sa sistematskim i organizovanim planom.

15.15 - Hiljade bosanskih muslimana je po naređenju Mladića prebačeno u Zvornik, a u narednih nekoliko dana odveni su na lokacije širom opštine Zvornik. Neki su streljani na obali Drine kod Zvornika.

15.12 - Muškarci su 12. jula i 13. jula razdvajani od ženaBosanski Srbi zarobili su 13. jula 3.000 muslimana i odvedeni u Bratunac, a te noći ubili su između 700 i 1.600 muškaraca u skladištu.

15.10 - Postojao je plan eliminacije muslimanskog stanovništva iz Srebrenice.

15.04 - Mladić je izjavio da je "došlo vreme da se osvetimo Turcima". Stanovništvo je bežalo od bombardovanja, a bosanski Srbi otvorili su vatru na njih. 

15.02 - Bosansko muslimansko stanovništvo je pobeglo u Srebrenicu od srpskih napada, a Karadžić je naredio da se stvore "nepodnošljivi usloovi" za život muslimana. Karadžić je u julu 1995. godine naredio zauzimanje Srebrenice.

14.49 - Karadžić je odgovoran za teror i ubistva. Karadžićev doprinos u udruženom zločinačkom poduhvatu je bio toliko veliki, da se bez njega ne bi ni izvršili. Shodno tome, Karadžić snosi individualnu odgovornost za ubistvo kao zločin protiv čovečnosti, širenje terora i napadom na civile.

14.48 - Optuženi je bio središnja figura u širenju propagande protiv muslimana i Hrvata kojom su oni identifikovani kao istorijski neprijatelji Srba. Igrao je na kartu takve istorijske perspektive, a njegova retorika je korišćena kako bi se izazvali strah i mržnja te pogoršavale međunacionalne napetosti u BiH.

14.45 - Snage bosanskih Srba su odgovorne za teror nad civilima u Sarajevu.

14.44 - Bosanske snage provocirale međunarodnu zajednicu da je podrži napadima na međunarodne snage, ali broj takvih slučajeva je beznačajan u poređenju sa brojem napada bosanskih Srba na grad.

14.43 - Upornost u granatiranju i snajperskom vatrom ukazuje da su civili bili direktna meta bosanskih Srba ili su bili žrtve nasumičnih nesrazmernih napada, kao kada su ispaljivane modifikovane vazudšne bombe ili ispaljivane minobacačke granate na mesta na kojima su se okupljali civili.

14.39 - Bombardovanje Sarajeva i snajperska vatra trajali su godinama i sudsko veće je utvrdilo da je grad namerno terorisan, ubijene su hiljade ljudi, a stanovništvo je živelo u neprekidnom strahu.

14.37 - Jedinice Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske su svakodnevno pucali na civile, decu na biciklima... Sarajevo je nasumično granatirano topovima i artiljerijskim oružjima. Hiljade granata palo je na bolnice, pijace, stanove i civilne objekte. Mete često nisu imale vojni značaj. Sarajevo je gađano i vazušnim bombama.

14.36 - Karadžić je odgovoran za ratne zločine ubistva i kršenja običaja rata, ali ne i za genocid.

14.35 - Postojala je atmosfera nekažnjivosti zločina nad nesrbima, a Karadžić je bio svestan toga i mogao je da predvidi da će biti zločina. Karadžić je poricanjem da srpske snage čine zločine stvorio okruženje u kome su srpske snage i dalje mogle činiti zločine.

14.32 - Sud nije utvrdio da je Karadžić planirao ubistva u sedam opština.

14.30 - Zločini deportacija i prisilne deportacije bili su nameravani deo udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovao Karadžić.

14.19 -Sud nije mogao da utvrdi da je bilo genocidnih namera Karadžića isrpskih snaga u u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Zvornik i Vlasenica, koje su obuhvaćene jednom od četiri oblasti optužnice.

14.17 - Utvrđeno je da su srpske snage i srpsko rukovodstvo su izvršili istrebljenje nesrpskog stanovništva, ubistva i krivično delo kršenje običaja ratovanja.

14.16 - Srpske snage su izvršile masovna ubistva streljanjem, a mnogi su umrli i zbog teškog prebijanja. Sud je utvrdio nameru za masovno ubijanje. Zločini su počinjeni sa diskriminatornom namerom.

14.15 - Srpske snage su namerno uništavale hravatske i muslimanske verske i kulturne objekte.

14.13 - Žrtve su bile u užasnim uslovima, prebijani u zatvorima i psihički mučeni, dok su Hrvatice i muslimanke silovane, što je kod njih izazvalo teške patnje, dok su nesrpski zatvorenici primoravani na rad i korišćeni kao živi štit, njihova sela su uništena, a njihova imovina je pljačkana.

14.09 - Sudsko veće smatra da je bilo sistematskog napada na civilno stanovništvo u svakom periodu navedenom u optužnici. Hvati i bosanski muslimani su nezakonito hapšeni u 50 pritvorskih jedinica.

14.00 - Sudija O-Gon Kvon počeo da čita spisak optužbi protiv Karadžića.

undefined Radovan Karadžić

Ranije danas ispred Haškog tribunala uhapšena je nekadašnja portparolka tog suda Florans Artman.

U završnoj reči, u oktobru 2014. godine, tužilaštvo je zatražilo da Karadžić bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i kažnjen doživotnim zatvorom, dok je Karadžić, koji se branio sam, tražio da bude oslobođen krivice.

Karadžić je poručio da ne postoji razuman sud koji bi ga osudio i odbacio sve spekulacije da bi presuda ili bilo koji njen dio mogli da ugroze Republiku Srpsku.

"Moja su očekivanja ista. Znam šta sam hteo, šta sam uradio, čak i o čemu sam sanjao, i ne postoji razuman sud koji bi me osudio koliko god da je visokopozicioniranih srpskih zvaničnika osuđeno", rekao je Karadžić, koji se od polovine 2008. godine nalazi u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Ševeningenu.

Karadžić je uhapšen u julu 2008. godine, a tereti se za "genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i druge zločine prema nesrpskom stanovništvu" tokom rata u BiH.

Suđenje Karadžiću počelo je u oktobru 2009. godine, a završeno je 2014. godine.

Tokom suđenja branio se sam, bez advokata, ali uz pomoć stručnog pravnog tima.

Na sutrašnju presudu i Karadžić i tužilaštvo haškog tribunala imaće pravo da ulože žalbu.

Optužbe protiv Karadzića sažete su i usredsređene na etničko čisćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995. godine, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tacaka kvalifikovana kao zločini protiv covecnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Broj opština u kojima su počinjena krivična dela je 27.

Karadžić je optužnicom - zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem - označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.

Tužilaštvo tvrdi da su, pored VRS, u tom poduhvatu učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.

Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".