Banjalučani skloni krađi ne biraju plen - iz kuća kradu posteljinu, sa groblja cveće, iz javnih toaleta papir, a iz marketa sve što stignu.
Vrednost plena često ne prelazi ni pet maraka (oko 300 dinara), a kada ne nađu vredne stvari pokupe sve što im bude pri ruci.
Radnja banjalučkog roštildžije demolirana je da bi lopovi ukrali dve porcije ćevapa, a pred proslavu 8. marta obijena je i cvećara iz koje su ukrali gotovo sve zalihe cveća.
Banjalučki ugostitelji kažu da im gosti svakodnevno iznose posude, ali da postoje i oni koji "ordiniraju" po toaletima , piše "Euro Blic".
"U kafanu najčešće kradu krigle i pepeljare, ali često nestaju i tuđi telefoni, majice, jakne, a u slučaju lošeg vremena, kišobrane uzimaju svi", kaže Darko Karać, menadžer jednog banjalučkog lokala.
Iz policije kažu da su prijavljivani i slučajevi gde su lopovi krali odeću, posteljinu, tepihe, kućne aparate i sitan alat. U većini slučajeva provalnici nanesu veću štetu obijanjem, nego krađom stvari.
Da lopovi ne briraju ni mesto ni plen pokazuju i slučajevi u kojima su sa groblja krali mesingana slova, svećnjake i biste. Slični slučajevi zabeleženi su i naravno u Srbiji.
Tokom zime često su meta sušare iz kojih iznose meso, a policiji su u seoskim naseljima prijavljivanje i krađe ovaca, krava, konja i prasadi.
Psiholog Dragana Marinković kaže da siromaštvo nije glavni uzrok krađa.
"Više kradu iz dosade nego iz siromaštva. Siromašnog čoveka pre ćemo videti kako traži po kontejnerima. Mladi kradu iz dosade ili zbog adrenalina, ne mogu da se zaposle, pa im to dođe kao nekakvo rešenje, iako i sami znaju da to ne vodi nigde", kaže Marinkovićeva.
