To je konačna presuda.

Odbacujući žalbe optuženih, Žalbeno veće potvrdilo zaključke Pretresnog veća da je Stanišić značajno doprineo ostvarivanju udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) i da posedovao potrebnu nameru da bi bio odgovoran za učešće u UZP.

Žalbeno veće potvrdilo je osudu Župljaninu za istrebljivanje kao zločin protiv čovečnosti.

Stanišić je tokom rata u BiH bio ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, a Župljanin načelnik regionalnog centra policije u Banjaluci.

Pretresno veće Tribunala osudilo je krajem marta 2013. godine Stanišića i Župljanina na po 22 godine zatvora.

Predsedavajući Žalbenog vijeća sudija Teodor Meron rekao je da je to veće u celosti odbilo žalbene osnove i odbrane i tužilaštva, koje se odnose na odmeravanje kazne, jer je zaključilo da "nije dokazano da je Pretresno veće načinilo neku upadljivu grešku".

Meron je naveo da je Žalbeno veće, odlučujući po žalbi Tužilaštva, zaključilo da je Pretresno veće "pogrešilo time što je zaključilo da osuđujuće presude za krivično delo progona kao zločin protiv čovečnosti nisu dopustivo kumulativne sa osuđujućim presudama za druge zločine protiv čovečnosti na osnovu istog činjenja".

U presudi je zaključeno da je Pretresno veće pogrešilo što je propustilo da izrekne osuđujuće presude, ali, kaže Meron, "Žalbeno veće odbija da im po navedenim tačkama izrekne nove osuđujuće presude po žalbi".

Meron je naveo da se u kaznu Stanišiću i Župljaninu uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Presuda je izricanjem postala pravosnažna, a Žalbeno veće je naložilo da Stanišić i Župljanin ostanu u pritvoru Haškog tribunala dok se ne privede kraju organizovanje njihovog transfera u državu u kojoj će izdržavati kaznu.

Pretresno veće Tribunala ranije je osudilo Stanišića i Župljanina na kazne zatvora u trajanju od 22 godine zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih od aprila do decembra 1992. godine u BiH.

Pretresno veće je utvrdilo da su Stanišić, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, i Župljanin, nekadašnji načelnik Centra za regionalnu bezbjednost u Banjaluci, učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu i da su, kako tvrde, optuženi mogli da predvide mnoge zločine koji su počinjeni u izvesnom broju opština u BiH.

Stanišić i Župljanin ranije su se izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.

Suđenje je počelo 14. septembra 2009. godine, a završeno je 1. juna 2012, nakon čega su i tužilaštvo i odbrana podneli žalbe 13. maja 2013, a ročište pred Žalbenim većem održano je 16. decembra 2015. godine.

Tribunal je optužnicu protiv Stanišića podigao 2005. godine, a protiv Župljanina 1999.

Stanišić se predao 11. marta 2005. godine, dok su Župljanina uhapsile srpske vlasti i predale Hagu 21. juna 2008. godine.

Na predlog Tužilaštva ova dva predmeta su objedinjena u septembru 2008. godine.