Operacija Oluja kakao danas zive srbi u Kninu

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

Strah i dalje živi u Kninu (FOTO)

Izvor MONDO/Tanjug
Izvor MONDO/Tanjug

Srbi u Kninu i okolini štede reči i kad ih, na godišnjicu operacije "Oluja", javno pitaju o suživotu s Hrvatima u tom gradu.

Strah od reprize prošlosti loših vremena i aktuelne političke napetosti i zapaljive izjave desno orijentisanih političkih lidera, koji žele da revidiraju ustašku prošlost, naterao je Srbe u Kninu i okolini da o svojim sudbinama ćute,

Povratnici u Knin, Gračac i druga mesta u Kninskoj krajini ne žele čak ni u priči da se vraćaju u prošla vremena, kada je tokom vojno -policijske operacije "Oluja" proterano više od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Duž puta ka Kninu, čim se siđe sa autoputa, za razliku od vremena od pre deset godina, mali je broj ruiniranih kuća čiji su domaćini nekad bili, ili su i dalje Srbi.

Kuće su, primetno je, u međuvremenu obnovljene, i to uz pomoć hrvatske države. Država je sada, kažu, prema njima korektna, ali je ipak potrebna i doza upornosti vlasnika kako bi ostvario svoja prava.

Povratnici su mahom stariji žitelji Knina, jer su mladi ostali u Srbiji ili su se, bežeći od strahota koje su zahvatile Balkan, otisnuli u inostranstvo.

A svi, mlađi i stariji, kažu, vole svoju rodnu grudu i ne žale muke, kako ne bi ostali bez nje.

Sa susedima, Hrvatima, sada žive u miru, ali se ne druže. O prošlosti odbijaju da govore javno, jer, prema njihovim rečima, nisu sigurni kako bi njihovi susedi to mogli da shvate.

Tokom centralne proslave "Oluje", kada se u Knin stižu Hrvati iz svih krajeva, kada se očekuje da će doći više od 100.000 ljudi, sklanjaju se, svesni da jedino tako mogu da izbegnu problem.

Kako su šturo rekli Tanjugu, ostalim danima sve je na prvi pogled isto, mirno, ali je u "vazduhu" sveprisutna neizvesnost i strepnja od ponavljanja prošlih vremena.

"Živimo normalno, nemamo problema. Ali, prisećamo se i onog što se dogodilo pre nešto više od dve decenije i postoji neizvesnost da to može da se ponovi", kaže jedan od sagovornika, koji je zarad dobrih odnosa sa susedima, ipak želeo da mu ne pominjemo ime.

Niko nije, nastavlja, mogao ni da pretpostavi da bi noviji događaji mogli da daju povod za zabrinutost od skretanja udesno, na put prošlosti, umesto da se hrli ka zajedničkoj boljoj budućnosti, aludirajući na reviziju sudske odluke o Alojziju Stepincu, a posebno podizanje spomenika Miru Barešiću.

Susedi su, sudeći prema atmosferi u Kninu, ponosni na vojnu operaciju "Oluja".

U gradu od sinoć vlada "vašarska atmosfera", sa brojnim štandovima na kojima se prodaju hrvatske zastave, majice sa natpisom "Oluja 95" i slične predmete koji slave taj nesrećni događaj.



Akcija je počela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane.

Prema dostupnim podacima u napadu hrvatske vojske i policije na Srbe u tadašnjoj samoproklamovanoj Republici Srpskoj Krajini učestvovalo je 150.000 vojnika Hrvatske vojske i 25.000 vojnika Armije BiH, što je ukupno 175.000 vojnika prema 27.000 vojnika Vojske RSK.

Hrvatski vojnici su bili moderno opremljeni i naoružani, dobro obučeni od stranih instruktora i dobro utrenirani za konkretnu akciju, uz sveobuhvatnu pomoć SAD i NATO.

Srbi u Hrvatskoj su računali na pomoć Srbije i Republike Srpske, ali ta pomoć je izostala. Nisu imali nikakve šanse da se odbrane.

Ni danas međutim još nema sasvim preciznih podataka o žrtvama.

Dokumentaciono-informativni centar Veritas saopštio je da se u evidenciji te organizacije nalaze imena 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i posle akciji, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.019 osoba.

Na evidenciji nestalih vodi se još 837 osoba, od cega 613 civila, medu kojima je 308 žena.

oluja
Izvor: YouTube



Prema nekim izvorima, u akciji je nestalo 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

O tome koliko je Srba izbeglo postoje takođe različiti podaci i oni se kreću od 220.000 do čak 340.000.

U višednevnoj akciji, kako je konstatovao i sam Haški tribunal, izvršeni su teški zločini.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.

Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko podrucja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo.

U prvostepenoj presudi Haškog tribunala iz aprila 2011. bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinacki poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, i sa je njen "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog podrucja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora.


Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 27

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ss

Srbija vec dugo nema pravog patriotu za vodju da povede Srbe napred. Ali mora doći! Izdati su u krajini i u hercegovini.

babin

Ja mislim da smo sa obe strane preterali a to rade politicari pa ih gradjani prate! Dosta je vremena proslo...ne treba nam jos jedan rat!

Pravda

@babin U cemu smo mi to preterali? U osudi neonacizma i ustastva?

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU