Prema saznanjima Glasa Slavonije, do sada su se opasni insekti pojavili u Dopsinu, Bocanjevcima, Dardi i Bilju, no verovatno ih ima i u drugim mestima.

Napad velikog azijskog stršljena jedva je preživeo 52-godišnji meštanin Dopsina.

“Suprug je izašao u dvorište gde ga je stršljen ubo ispod pazuha. Utrčao je u kuću i rekao: 'Vodi me na Hitnu, nije mi dobro'. Dok sam uzela ključ od automobila Pero je već pao i počeo da se guši. Naglo mu je oticao jezik i bio je kao paralizovan. Setila sam se da imam neke kapi za alergiju i to mu dala. Dok nije došla Hitna pomoć nekako sam mu izvukla jezik da se ne uguši. Bio je na intenzivnoj njzi u bolnici sedam dana, ali sada je dobro”, rekla je Dragana Jelečević, supruga nesrećnog Pere.

Docent dr. sc. Mirta Sudarić Bogojević, predstavnica Zavoda za zoologiju Odseka za biologiju na osječkom Sveučilištu Josipa Jurja Strosmajera, kratko je objasnila kakvu opasnost predstavljaju azijski stršljenovi.

Horor na Savi: Napad stršljenova, ima povređenih

“Aktivni su ceo dan, pogotovo u sumrak i u ovo doba godine kada se razmnožavaju i nemaju druga posla osim traženja novih skloništa gde će prezimiti. Domaći, tzv. ljuti stršljen, dug je do tri centimetra, a azijski su veličine do pet centimetara. Proizvode više otrova pa je rezultat nakon njihovog uboda kod bolešljivijih i ljudi slabijeg imuniteta i alergičnih opasniji”, rekal je dr. sc. Mirta Sudarić Bogojević.

Iako pčele uginu nakon prvog uboda, stršljeni i ose se ne predaju tako lako. Oni mogu čoveka da ubodu odjednom i nekoliko puta, ali i da prežive i napadaju i dalje.

Azijski stršljen širi se neverovatnom brzinom, a u ovim krajevima nema prirodnih neprijatelja koji ih uništavaju u njihovom prvobitnom staništu.

Napadaju pčele koje na mestu ostaju mrtve nakon uboda, a do sada je u Evropi zabeleženo nekoliko smrtnih slučajeva među ljudima. Najmanje troje ljudi je od uboda "azijskog ubice" umrlo u Francuskoj.

Smrtonosni azijski stršljen postaje opasnost i u Velikoj Britaniju, gde je do sada od anafilaktičkog šoka umrlo najmanje šestoro.

Evropljani su za njih prvi put čuli 2004. godine, kada se sumnjalo da su azijski stršljenovi došli iz Kine u Francusku.

Pčelari se nalaze u pripravnosti, i mole se svi koji vide njihove košnice da to prijave i nadležnim službama.