Makedonska državna delegacija odlučila je u četvrtak da napusti samit NATO u Bukureštu u znak protesta zbog toga što članice Alijanse nisu uputile poziv Makedoniji za članstvo. Grčka ministarka spoljnih poslova izjavila je da njena zemlja želi da vidi svog suseda sa severa u NATO-u, ali samo ukoliko bude postignut kompromis oko imena makedonske države.
Makedonska državna delegacija odlučila je u četvrtak da napusti samit NATO u Bukureštu u znak protesta zbog toga što članice Alijanse nisu uputile poziv Makedoniji za članstvo u toj vojnoj organizaciji.
Članovi makedonske delegacije ranije su najavili da bi mogli da napuste samit u Bukureštu, što je u četvrtak popodne zvanično potvrdio i šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski.
Makedonski ministar inostranih poslova izjavio je novinarima da 90 odsto građana njegove zemlje podržava članstvo u NATO-u, i da zbog toga smatra da bi državna delegacija trebalo da pokaže solidarnost sa svojim narodom.
"Makedonska delegacija će danas napustiti samit jer smatramo da je neophodno da budemo zajedno sa našim narodom. Ovo su teški trenuci za mali narod", izjavio je Milošoski u Bukureštu.
Zvaničnici NATO-a ranije su izjavili da će Makedonija moći da se priključi tom savezu čim budu rešene nesuglasice oko imena makedonske države sa Grčkom.
Grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani izjavila je da njena zemlja želi da vidi svog suseda sa severa u NATO-u, ali samo ukoliko bude postignut kompromis oko imena makedonske države.
"Želimo da ih vidimo u NATO-u. Nadamo se, i radimo na tome, da će pregovori biti nastavljeni kako bi pronašli rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekla je Bakojani.
Glavni makedonski pregovarač u sporu s Grčkom Nikola Dimitrov izjavio je da će odluka da se ne uputi poziv Makedoniji za članstvo u NATO uticati na stabilnost celokupnog područja Balkana.
"Ovo je suprotno vrednostima NATO-a. To će u velikoj meri ugroziti stabilnost na Balkanu. Poslata je pogrešna poruka u kontekstu umerenih političara i radikalnih snaga", izjavio je Dimitrov.
U Bukureštu je u toku sastanak američkog predsednika Džordža Buša i makedonskog predsednika i premijera Branka Crvenkovskog i Nikole Gruevskog.
U makedonskim izvorima se navodi da bi nakon tog sastanka makedonska delegacija u Bukureštu trebalo da napusti samit NATO-a.
Prenoseći vesti o vetu, grčki mediji navode da je vlada u Atini dobila ozbiljnu diplomatsku bitku, ali da njen cilj nije bio zatvaranje vrata Skoplju za ulaz u NATO, već rešenje pitanja imena Makedonije.
Dnevnik "Etnos", u velikom članku o samitu u Bukureštu, navodi da će vrata alijanse za Skoplje ostati otvorena, ali da će poziv za članstvo zavisiti od prethodnog rešavanja otvorenog pitanja imena.
List piše da je prvi dan samita prošao u teškoj atmosferi, pri čemu je "grčka vlada učinila velike napore da objasni da veto nije trajnog i osvetoljubivog karaktera, i da će se Grčka saglasiti sa članstvom Skoplja onda kada bude pronađeno obostrano rešenje o pitanju imena".
"Etnos" navodi da su Francuska, Španija i Italija bile zemje koje su podržale grčke stavove, a da su se SAD, Slovenija, Turska i Češka tome ozbiljno suprotstavile.
"Elefteros tipos" navodi da se Grčka suprotstavila pozivu Makedoniji "u klimi kontunuiranog sukoba s (američkim) presednikom (Džordžom) Bušom koji se do kraja zalagao za članstvo Skoplja u NATO".
Taj list dodaje da "će se američki napori sada kretati ka usvajanju zajedničke izjave NATO-a o obavezujućem vremenskom okviru od šest meseci" za poziv Makedoniji.
"Skoplje nije pozvano u NATO zbog čvrstog stava Grčke", naslov je dnevnika "Elefterotipije", koji smatra da će takav stav najverovatnije ishodovati pogoršanjem grčko-američkih odnosa zato što "povređuje sujetu američkog presednika koji je do kraja bio za proširenje".
Između Skoplja i Atine vodi se već 17 godina spor oko imena. Grčka se protivi ustavnom imenu "Republika Makedonija" zbog svoje severne provincije Makedonije.
Makedonija je u UN primljena pod imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonija, ali je većina zemalja koje je priznaju oslovljavaju ustavnim imenom.
(Beta)
Članovi makedonske delegacije ranije su najavili da bi mogli da napuste samit u Bukureštu, što je u četvrtak popodne zvanično potvrdio i šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski.
Makedonski ministar inostranih poslova izjavio je novinarima da 90 odsto građana njegove zemlje podržava članstvo u NATO-u, i da zbog toga smatra da bi državna delegacija trebalo da pokaže solidarnost sa svojim narodom.
"Makedonska delegacija će danas napustiti samit jer smatramo da je neophodno da budemo zajedno sa našim narodom. Ovo su teški trenuci za mali narod", izjavio je Milošoski u Bukureštu.
Zvaničnici NATO-a ranije su izjavili da će Makedonija moći da se priključi tom savezu čim budu rešene nesuglasice oko imena makedonske države sa Grčkom.
Grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani izjavila je da njena zemlja želi da vidi svog suseda sa severa u NATO-u, ali samo ukoliko bude postignut kompromis oko imena makedonske države.
"Želimo da ih vidimo u NATO-u. Nadamo se, i radimo na tome, da će pregovori biti nastavljeni kako bi pronašli rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekla je Bakojani.
Glavni makedonski pregovarač u sporu s Grčkom Nikola Dimitrov izjavio je da će odluka da se ne uputi poziv Makedoniji za članstvo u NATO uticati na stabilnost celokupnog područja Balkana.
"Ovo je suprotno vrednostima NATO-a. To će u velikoj meri ugroziti stabilnost na Balkanu. Poslata je pogrešna poruka u kontekstu umerenih političara i radikalnih snaga", izjavio je Dimitrov.
U Bukureštu je u toku sastanak američkog predsednika Džordža Buša i makedonskog predsednika i premijera Branka Crvenkovskog i Nikole Gruevskog.
U makedonskim izvorima se navodi da bi nakon tog sastanka makedonska delegacija u Bukureštu trebalo da napusti samit NATO-a.
Mediji u Atini: Pobeda grčke diplomatije
Blokada Makedonije da dobije poziv u članstvo NATO, smatra se u grčkoj javnosti velikim uspehom domaće diplomatije.Prenoseći vesti o vetu, grčki mediji navode da je vlada u Atini dobila ozbiljnu diplomatsku bitku, ali da njen cilj nije bio zatvaranje vrata Skoplju za ulaz u NATO, već rešenje pitanja imena Makedonije.
Dnevnik "Etnos", u velikom članku o samitu u Bukureštu, navodi da će vrata alijanse za Skoplje ostati otvorena, ali da će poziv za članstvo zavisiti od prethodnog rešavanja otvorenog pitanja imena.
List piše da je prvi dan samita prošao u teškoj atmosferi, pri čemu je "grčka vlada učinila velike napore da objasni da veto nije trajnog i osvetoljubivog karaktera, i da će se Grčka saglasiti sa članstvom Skoplja onda kada bude pronađeno obostrano rešenje o pitanju imena".
"Etnos" navodi da su Francuska, Španija i Italija bile zemje koje su podržale grčke stavove, a da su se SAD, Slovenija, Turska i Češka tome ozbiljno suprotstavile.
"Elefteros tipos" navodi da se Grčka suprotstavila pozivu Makedoniji "u klimi kontunuiranog sukoba s (američkim) presednikom (Džordžom) Bušom koji se do kraja zalagao za članstvo Skoplja u NATO".
Taj list dodaje da "će se američki napori sada kretati ka usvajanju zajedničke izjave NATO-a o obavezujućem vremenskom okviru od šest meseci" za poziv Makedoniji.
"Skoplje nije pozvano u NATO zbog čvrstog stava Grčke", naslov je dnevnika "Elefterotipije", koji smatra da će takav stav najverovatnije ishodovati pogoršanjem grčko-američkih odnosa zato što "povređuje sujetu američkog presednika koji je do kraja bio za proširenje".
Između Skoplja i Atine vodi se već 17 godina spor oko imena. Grčka se protivi ustavnom imenu "Republika Makedonija" zbog svoje severne provincije Makedonije.
Makedonija je u UN primljena pod imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonija, ali je većina zemalja koje je priznaju oslovljavaju ustavnim imenom.
(Beta)
