U memorijalnom centru Jasenovac održana je komemoracija žrtvama zloglasnog ustaškog logora smrti, najvećeg stratišta u ovom delu Evropu i obeležena 63. godišnjica proboja logoraša 22. aprila 1945. godine, od kojih se spaslo samo nekoliko desetina.
U memorijalnom centru Jasenovac održana je komemoracija žrtvama zloglasnog ustaškog logora smrti, najvećeg stratišta u ovom delu Evropu i obeležena 63. godišnjica proboja logoraša 22. aprila 1945. godine, od kojih se spaslo samo nekoliko desetina.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić istakao je da je potrebno čuvati uspomenu i dokumente o žrtvama Jasenovca, pošto je živih svedoka sve manje i podsetio na reči nekadašnjeg predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera, koji je na kraju Drugog svetskog rata tražio da se dokumentuje sve o nacističkim logorima "jer će se jednog dana naći neki gad koji će reći da je sve to izmišljeno".
"I danas u Hrvatskoj ima gadova koji kažu da je sve to bilo izmišljeno", rekao je Mesić okupljenima kod spomenika Kameni cvet, rad beogradskog arhitekte Bogdana Bogdanovića.
Mesić je naglasio da se u logorima ubijalo u ime jedne kvazidržave, koja je zloupotrebila i kompromitovala hrvatsko ime.
"Priče o genocidnosti naroda i o kolektivnoj krivnji izmišljotine su posleratnih političara koji su njima skupljali jeftine poene boreći se za naklonost onih koji su zločine hteli prećutati bežeći od sopstvene odgovornosti ili saodgovornosti", rekao je Mesić.
Okupljenima su se obratili i predsednik hrvatskog Sabora Luka Bebić, potpredsednik vlade i ministar porodica veterana i međugeneracijske solidarnosti Jadranka Kosor, predsednica Saveta Jasenovca Zorica Stipetić, predstavnik logoraša i član Saveta Ivan Fumić i predstavnik Roma u Savetu Stevo Đurđević.
Kosorova je naglasila da je moderna Hrvatska zasnovana na antifašizmu i opredeljena za vrednosti savremene demokratije, a predsednik Sabora da je došao da se pokloni svim nedužnim ljudima koji su u neljudskim uslovima izgubili živote na tom poprištu zločina.
Đorđević je istakao da iz Jasenovca moraju dolaziti poruke mira, a Stipetićeva da se žrtvama logora ne sme manipulisati i da je broj do sada navedenih poimeničnih žrtava dostigao 73.000.
Ona je rekla da na današnjoj komemoraciji nisu predstavnici koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj, kao ni preživeli iz holokausta jer se ove godine s datumom spomen dana poklopila sedmica jevrejskog praznika Pashe, kad Jevreji ne posećuju groblja.
Fumić je govorio o genocidnom karakteru ustaških režima, kao i brutalnosti prema ženama i deci u ukupno 82 logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) u kojima su stradale stotine hiljada ljudi, a uz Jasenovac on je apostrofirao i Jadovno kod Gospića gde je u samo četiri meseca pobijena 41. 000 Srba i Jevreja čija su imena poznata.
On je kao bivši logoraš rekao da su ustaše koji su ih zatvarali još 1993. dobili penzije i status političkih osuđenika, a da se o logorašima do danas niko nije pobrinuo da ih obešteti, niti ima naznaka da će to biti učinjeno.
Fumić je ocenio da je Katolička crkva "bila i ostala zadnji bastion odbrane ustaškog režima", ali da se ne smeju zaboraviti i katolički sveštenici koji su pomagali Narodnooslobodilačku borbu i onih 1. 600 koji su stradali u Hitlerovim logorima.
On je naglasio da katolički sveštenici "u širokom luku zaobilaze Jasenovac, ali da će u kolonama ići na Blajburg da služe misu ustaškim zločincima".
Pravoslavni sveštenik i izaslanik slavonskog vladike Save Đorđe Đurić, jasenovački župnik Mario Cimbal i glavni imam sisačko-moslavačke županije Alen Crnić pomolili su se za mrtve, posle čega je sledilo polaganje venaca u kriptu spomenika.Hrvatski predsednik Stjepan Mesić istakao je da je potrebno čuvati uspomenu i dokumente o žrtvama Jasenovca, pošto je živih svedoka sve manje i podsetio na reči nekadašnjeg predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera, koji je na kraju Drugog svetskog rata tražio da se dokumentuje sve o nacističkim logorima "jer će se jednog dana naći neki gad koji će reći da je sve to izmišljeno".
"I danas u Hrvatskoj ima gadova koji kažu da je sve to bilo izmišljeno", rekao je Mesić okupljenima kod spomenika Kameni cvet, rad beogradskog arhitekte Bogdana Bogdanovića.
Mesić je naglasio da se u logorima ubijalo u ime jedne kvazidržave, koja je zloupotrebila i kompromitovala hrvatsko ime.
"Priče o genocidnosti naroda i o kolektivnoj krivnji izmišljotine su posleratnih političara koji su njima skupljali jeftine poene boreći se za naklonost onih koji su zločine hteli prećutati bežeći od sopstvene odgovornosti ili saodgovornosti", rekao je Mesić.
Okupljenima su se obratili i predsednik hrvatskog Sabora Luka Bebić, potpredsednik vlade i ministar porodica veterana i međugeneracijske solidarnosti Jadranka Kosor, predsednica Saveta Jasenovca Zorica Stipetić, predstavnik logoraša i član Saveta Ivan Fumić i predstavnik Roma u Savetu Stevo Đurđević.
Kosorova je naglasila da je moderna Hrvatska zasnovana na antifašizmu i opredeljena za vrednosti savremene demokratije, a predsednik Sabora da je došao da se pokloni svim nedužnim ljudima koji su u neljudskim uslovima izgubili živote na tom poprištu zločina.
Đorđević je istakao da iz Jasenovca moraju dolaziti poruke mira, a Stipetićeva da se žrtvama logora ne sme manipulisati i da je broj do sada navedenih poimeničnih žrtava dostigao 73.000.
Ona je rekla da na današnjoj komemoraciji nisu predstavnici koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj, kao ni preživeli iz holokausta jer se ove godine s datumom spomen dana poklopila sedmica jevrejskog praznika Pashe, kad Jevreji ne posećuju groblja.
Fumić je govorio o genocidnom karakteru ustaških režima, kao i brutalnosti prema ženama i deci u ukupno 82 logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) u kojima su stradale stotine hiljada ljudi, a uz Jasenovac on je apostrofirao i Jadovno kod Gospića gde je u samo četiri meseca pobijena 41. 000 Srba i Jevreja čija su imena poznata.
On je kao bivši logoraš rekao da su ustaše koji su ih zatvarali još 1993. dobili penzije i status političkih osuđenika, a da se o logorašima do danas niko nije pobrinuo da ih obešteti, niti ima naznaka da će to biti učinjeno.
Fumić je ocenio da je Katolička crkva "bila i ostala zadnji bastion odbrane ustaškog režima", ali da se ne smeju zaboraviti i katolički sveštenici koji su pomagali Narodnooslobodilačku borbu i onih 1. 600 koji su stradali u Hitlerovim logorima.
On je naglasio da katolički sveštenici "u širokom luku zaobilaze Jasenovac, ali da će u kolonama ići na Blajburg da služe misu ustaškim zločincima".
Vence je položila i delegacija vlade Srbije na čelu s pomoćnikom ministra za rad i socijalna pitanja Mirom Čavaljugom, kao i delegacija ambasade Srbije na čelu sa savetnikom Davorom Trkuljom.
Vence su položile i predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj, Saveta za nacionalne manjine na čelu s predsednikom Aleksandrom Tolnauerom i boračke organizacije Hrvatske, Srbije, BiH, Slovenije i Crne Gore.
Broj okupljenih koji su došli iz cele Hrvatske, ali i iz okolnih zemalja procenjuje se na nekoliko hiljada.
Komemoracija je održana usred kontroverzi posle odluke Sabora da za komemoraciju u Jasenovcu bude odvojeno pet puta manje sredstava nego za obeležavanje sećanja na pripadnike formacija kvislinške naci-fašističke NDH koji su poginuli posle službenog kraja Drugog svetskog rata i koje će biti 17. maja u Blajburgu, u Austriji.
U službenoj hrvatskoj istoriografiji se broj žrtava logora Jasenovac procenjuje između 80.000 i 100.000, pri čemu postoje imena za 73.000 usmrćenih.
Drugi izvori govore o mnogo većem broju pogubljenih.
Tako je svetski autoritet za žrtve hilokausta, izraelski centar Jad Vašem procenio da je ubijeno preko 500.000 ljudi, među njima većinom Srbi.
Procene pojedinih nemačkih generala su se kretale i do 700.000 ljudi, dok je u bivšoj Jugoslaviji navođena brojka između 700.000 i 800.000 usmrćenih osoba.
(Tanjug)
