U obrazloženju odluke, predsednik suda Teodor Meron precizirao je da pravo na privremeno oslobađanje imaju zatvorenici koji odsluže dve trećine kazne, što kod Krstića, osuđenog zbog pomaganja genocida u Srebrenici, nije slučaj.

Po Meronovoj računici, general Krstić, koji je u zatvoru od hapšenja 1998. godine, izdržaće dve trećine kazne marta 2022.

Sudija Meron ocenio je da protiv Krstićevog prevremenog oslobađanja govori i težina zločina za koje je osuđen.

U prilog zahteva za oslobađanje, Krstić je naveo da je "u značajnoj meri sarađivao sa Tužilaštvom" i da su posle njegovih razgovora sa tužiocima pokrenute istrage koje su dovele do suđenja bezbednosnim oficirima VRS Momiru Nikoliću, Ljubiši Beari, Vujadinu Popoviću i Dragi Nikoliću.

Beara i Popović osuđeni su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, Momir Nikolić na 20 a Drago Nikolić na 35 godina zbog pomaganja genocida i drugih zločina u Srebrenici.

Generala Krstića, koji je bio komandant Drinskog korpusa VRS, Tribunal je 2001. prvostepenom presudom osudio na 46 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici. Apelaciono veće ga je, kasnije osudilo zbog pomaganja genocida i smanjilo kaznu na 35 godina.