Okončan haški proces generalu RatkuMladiću koji je počeo u maju 2012. Sudije će od danas raditi na presudi, čije je izricanje predviđeno do novembra 2017.

 Odgovarajuci na argumente Tužilaštva, branilac Ivetic je kazao da general Mladic mora biti osloboden zato što su "branjeni gradovi bili ne samo Sarajevo i Srebrenica, nego i svi lokaliteti u opštinama koje je branila oružana sila, odbijajuci da te gradove otvori".

Ivetic je negirao tvrdnju optužbe da su general Mladic i njegov vrhovni komandant Radovan Karadžic bili "bili kljucni partneri" u udruženom zlocinackom poduhvatu, ciji je cilj bilo stvaranje nove srpske države trajnim i nasilnim uklanjanjem Muslimana i Hrvata sa velikog dela teritorije BiH.

HAG, završna rec: Mladic kljucni akter masakra

"Kako su to mogli biti kad odnosi medu njima ponekad nisu bili dobri... I kako su mogli da saraduju u udruženom zlocinackom poduhvatu kad nisu imali iste stavove... Ako se tvrdi da su bili kljucni partneri, zašto je Karadžic pokušavao da smeni Mladica, kao što dokazi pokazuju", upitao je Ivetic.

Komentarišuci to što je kao dokaz za progon nesrba Tužilaštvo priložilo Mladicevo naredenje za "cišcenje Podrinja", zastupnik odbrane je tvrdio da se to odnosilo "na legitimnu vojnu operaciju cišcenja terena kojoj tužioci daju zlonamerno znacenje".

"Mora se praviti razlika izmedu upotrebe tog termina u vojnim dokumentima i prisilnog premeštanja", ukazao je Ivetic.

Na reci tužioca da je general Mladic sa svojom vojskom mogao kroz Bosnu da prode kao kroz sir, branilac je rekao da je "Mladic sa vojskom mogao da presece Bosnu, ali to nije ucinio, vec se branio od napada Armije BiH".

Ivetic je Sarajevo nazvao "školskim primerom branjenog grada koji je postao legitimna meta zato što je ABiH smestila svoje kapacitete medu civile i koristila ih kao živi štit". VRS je, nasuprot tome, "pažljivo birala mete da ne bi ugrozila civile".

Na optužbe da je VRS rušila džamije u Foci, Mladicev branilac je, pozivajuci se na svedoke, tvrdio da su one korišcene u vojne svrhe.

"Kada za dogadaj postoji alternativno objašnjenje, morate presuditi u korist optuženog... general Mladic ne može biti krivicno odgovoran za to", naglasio je Ivetic.

Govoreci o optužbi za genocid u Srebrenici, Mladicev branilac je tvrdio da tužioci "ne znaju kada se dogodio sastanak" generala Mladica sa saradnicima "na kojem je, kako tvrde, odluceno da se ubijaju muslimanski zarobljenici.

"Tužioci priznaju da pre tog sastanka nije bilo udruženog zlocinackog poduhvata za ubijanje.Kako se nešto može van razumne sumnje dokazati, kad optužba kaže da ne zna", upitao je Ivetic.

Po optužbi do tog sastanka je došlo u noci izmedu 11. i 12. jula 1995. i tada se "moralo odluciti" o ubijanju.

Kao neosnovano, branilac je odbacio i to što je Tužilaštvo postojanje navodne odluke o ubijanju povezalo sa Mladicevom odlukom da se medu izdvojenim muslimanskim muškarcima sprovede trijaža kako bi se pronašli pocinioci zlocina.

Pozivajuci se na svedocenje oficira holandskog Unprofora Petera Buringa (Boering), Mladicev branilac je tvrdio da je trijaža zarobljenika "standardna vojna procedura".

"Nikako se ne može najava trijaže navesti kao dokaz zlocinacke namere", oceni je Ivetic.

Odbrana je nastojala da generala Mladica ogradi od naredenja kojim je u septembru 1995. odobrio da pet tona goriva bude upotrebljeno za inžinjerijske radove u okolini Zvornika, odnosno, po tvrdnji tužilaca, za premeštanje masovnih grobnica u nameri da se prikrije zlocin u Srebrenici.

Opovrgavajuci da je Mladic znao šta je u tom dokumentu, Ivetic je rekao da su se "drugi mogli poslužiti njegovim potpisom cak i ako on za sadržaj nije znao".

Za izbijanje rata, Mladiceva odbrana je ponovo optužila predsednika Predsedništva BiH Aliju Izetbegovica koji je "pozivao na džihad".

"Kako je trebalo da se osecaju Srbi kad su izgubili konstitutivno pravo, a druge dve strane su protivustavno težile nezavisnosti, dok je Alija Izetbegovic pozivao na džihad", zapitao je Ivetic.