U sećanju naroda bivše Jugoslavije, JNA je za jedne ostala "aparat prisile" i "spoj zatvora i ludnice", a za druge "respektabilna vojna sila", "vaspitna ustanova"...

Kako vreme prolazi i ružna sećanja blede, ima onih koji se JNA prisećaju sa nostalgijom. Ova, svojevremeno "četvrta vojna sila u Evropi" bila je sastavljena od neverovatno različitih i zanimljivih ljudi - vojnika i oficira iz svih mogućih krajeva bivše Jugoslavije, koji su svako na svoj način doprinosili njenoj šarolikosti i raznovrsnosti.

Mnogi smatraju da je JNA bila istinski multikulturni skup, zajednica raznih religiozno/etničkih pripadnosti i prava škola "života, drugarstva i vrhunskog smisla za humor". Naravno, nikako se ne možemo oteti utisku i da je to bilo uzaludno traćenje vremena, odnosno 12 meseci života, ali: "Služimo narodu!" (kako je glasio ondašnji moto i poklič u stroju).

Unutar kasarni iznikao je naročiti, muški, svojevrsni subkulturni "lifestyle", sa svojom specifičnom estetikom, pravilima ponašanja i žargonom.

Ovo su neki od mitskih pojmova iz JNA…




DRNČ


"Deterdžentski rastvarač naslaga čađi", odnosno DRNČ, bio je genijalni izum hemijske industrije bivše SFRJ, koji je služio za čišćenje ličnog naoružanja.

Taj izraz takođe se koristio kao naziv za čorbu koja se u JNA pripremala po "pomija" sistemu - sve što je ostalo od prethodnog ručka sipa se u kazan, prokuva i na kraju začini.

Kasnije je "drnč" postala omiljena reč za izražavanje nezadovoljstva nekom hranom ili pićem.

Na primer: "Nosi mi s očiju ovaj DRNČ!"


TETOVAŽA "JNA"


Ove tetovaže bile su veoma popularne 60-ih i 70-ih godina prošlog veka kod mladog naraštaja svih naroda i narodnosti bivše SFRJ. Tetovaže "JNA" furali su čak i oni koji nisu bili sposobni za vojsku, a najomiljeniji motiv bio je - JNA (godine služenja), u kombinaciji sa nekim ženskim imenom, slikom gole žene, tenka, sidra, puške, topa

U svakoj klasi vojske bio je po jedan samouki "tatoo majstor". Alat je bila šivaća igla iz osnovnog vojničkog kompleta, koja se omotavala koncem kako bi ušla u kožu koliko je potrebno, ali ne previše. Korišćena je boja iz hemijske olovke.

Te prve tetovaže bile su totalno "old school", a njihovi ponosni vlasnici bili su tretirani sa posebnim poštovanjem.

Kasnije su postale neprihvatljive, pa su tako početkom 1990-ih u Hrvatskoj tetovaže "JNA" masovno korigovane u druge oblike, poput "BOJNA" ili "ONA".

ATOMSKI ZDESNA!


Jedna od najbesmislenijih komandi u JNA. Zahtevala je momentalno bacanje na zemlju, i to na suprotnu, u ovom slučaju levu stranu. Objašnjenje je bilo da kada atomska bomba eksplodira sa vaše desne strane, a vi se bacite na tu istu stranu, sigurno ćete nastradati.

U realnosti, ovu naredbu najčešće su koristili omraženi desetari kako bi vas bacili u neku baru, blato ili životinjsko govno.

Kasnije je taj izraz kod muškog roda masovno upotrebljavan kao šifra i upozorenje prilikom nailaska zgodne "ribe".



SDO - SUVI DNEVNI OBROK


"Suvi dnevni obrok" (SDO) je upotrebljavan prilikom vežbi na terenu, ili kada je taj dan u kasarni na jelovniku "suvi meni", tj. sređuje se kuhinja i vojnički restoran. SDO je dolazio zapakovan u kockastu kartonsku kutiju, veličine cigle, u kojoj se nalazio i papirić sa uputstvom za konzumiranje.

SDO se sastojao od konzerve mesnog nareska, zatim malo veće konzerve sa glavnim jelom (populaoni "Kviz", koji kad otvorite nikad ne znate tačno šta jedete), konzerve polumasnog čvrstog sira, tzv. "Černobilca", četiri komada dvopeka (tvrđe od cigli!), dva pakovanja voćnih bombonica i kesice čaja u prahu, popularnog "Močvarka".

Naravno, datum proizvodnje nije nigde bio utisnut, a uz komplet je išao i poluzarđali otvarač za konzerve…

Inače, u JNA su svi bili vakcinisani, pa se retko ko trovao hranom…

Bilo je i onih koji su krajem 80-ih ili početkom 90-ih jeli konzerve gulaša ili legendarnog "rizi-bizija" iz 60-ih godina i njihova reakcija je bila: "Odlično!".



BROM ili Anti-vijagra

Jedna od najmisterioznijih priča i legendi iz JNA vezana je uz supstancu po imenu "brom", koja se navodno tajno sipala u hranu i čaj vojnika, kako bi se suzbila njihova seksualna želja. Nešto poput anti-potencijala :))

Upotreba te svojevrsne "anti-vijagre" nikad nije dokazana, mada se mnogi kunu da su eksperimenti nad vojnicima zaista vršeni. Zdrava logika govori suprotno - brom je hemijski element iz grupe halogenih metala koji su po toksičnosti na samom vrhu, pa je njegova svakodnevna upotreba nad ljudima pod velikim upitnikom.

Ipak, i dan danas se izraz "brom" koristi kada nekome hoćemo da kažemo da smiri strasti, spusti loptu i ne bude toliko napaljen.

O STAREŠINAMA



NIJE PO "Pe-eS-u" (PS)



Pe-es (PS) skraćenica je za "Pravilo službe", svojevrsno vojničko "sveto pismo", knjigu u kojoj su precizno definisani prava i dužnosti, lični izgled vojnika, postupak prilikom javljanja starešini, itd…
Zbog popularnosti služenja vojnog roka u doba SFRJ, ova kovanica prebacila se i u svakodnevni govor.

"GUŠTEROV LET"


Vežba koja se u JNA praktikovala zbog jačanja mišića u nogama, mada je u stvari to bila jedna od najpopularnijih kazni za neposlušne vojnike.

Izvodi se tako što vojnik čučne, noge raširi prema naprid i nazad, i tako se skače uvis, usput menjajući noge i mlatarajući rukama poput ptice. Zašto gušterov let? Zato što su oni mladi vojnici, regruti, nazivani "gušterima" (početnicima), a let... pa to je trebalo doživeti, raditi i gledati! :)

Možda vam sve ovo zvuči naivno, ali oni koji su probali znaju koliko je teško.

OBAVEZNO GLEDANJE TV DNEVNIKA


Tokom služenja JNA svako veče bilo je obavezno gledanje dnevnika u 19.30 sati. Sutradan ujutro, posle dizanja zastave i jutarnje smotre komandir bi krenuo da propituje, a vojnici su morali da prepričaju teme koje su spikeri čitali prethodno veče.





OSTAV!


Omiljena komanda zlih desetara, koja znači da treba da se neka radnja uradi ponovo, kako bi se neposlušni vojnici "ubili u pojam" i kaznili zbog nediscipline. Ostav se najčešće davao zbog pričanja u stroju, nepravilnog pozdravljanja desetara, nedovoljno uglancanih čizama, itd…


VOJNIČKI PASULJ


Svi koji su služili JNA i dan danas se sa setom u glasu (i grlu i stomaku) sećaju vojničkog pasulja. Pravi vojnički pasulj spremao se isključivo na velike količine, a bio je i ostao simbol kvaliteta, dobrog ukusa i gurmanskog zadovoljstva.

U čemu je tajna? Pričalo se da je to "tabu-tema", ali kuvari u vojsci znaju da se takav ukus dobija zbog kuvanja u kazanima i ogromnim količinima (pogotovo ako su kazani na drva), govedini, onda zaprška, plus dodaci (suvo meso, kobasice, slanina...).

Bilo je tu još raznih fazona, poput "ćebovanja", "biciklica", "lambade" i "dajca", "sitnooo", "džomba", "prijatno, septembar (mart, jun, decembar)"...

Neka vam stariji objasne šta je to :)



(Autor: Siniša Stanić, www.mondo.ba)