"Bili smo zabrinuti zbog prisustva malo poznate grupe islamističkih ekstremista u BiH, koji će kasnije postati poznati kao Al kaida."
Bivši američki diplomata Ričard Holbruk smatra da bi bez Dejtonskog mirovnog sporazuma Al kaida verovatno planirala napade od 11. septembra 2001. godine iz BiH.
"Bili smo zabrinuti zbog prisustva malo poznate grupe islamističkih ekstremista u BiH, koji će kasnije postati poznati kao Al kaida. U Dejtonskom sporazumu zahtevali smo njihovo uklanjanje i dali smo NATO-u pravo da ih napadne", napisao je Holbruk u kolumni za "Vašington post".
U tekstu u kojem sumira utiske nedavne posete BiH, Holbruk navodi da je okončanje rata bio ključni cilj u BiH i da je 12 godina poslije Dejtona taj cilj u potpunosti ostvaren "bez ijednog američkog ili NATO gubitka".
Nešto nižu ocenu Holbruk je dodelio naporima da se uvede jedinstvena komandna struktura oružanih snaga i jedinstvena državna armija. "NATO je očekivao da će njegove trupe patrolirati demilitarizovanom linijom razdvajanja, kao u Koreji. Ali to se nije dogodilo. Sada možete bez poteškoća da se vozite sa jednog kraja BiH na drugi, a nekadašnji sveprisutni punktovi su nestali", piše Holbruk.
Bivši američki diplomata srednju ocenu dodelio je ekonomskoj integraciji zemlje, ali je ukazao na problem korupcije u oba entiteta i političare koji se ponašaju kao nacionalisti da bi zadržali kontrolu nad državnim preduzećima.
Komentarišući politička dešavanja u BiH, Holbruk navodi da predsednik Vlade RS Milorad Dodik pokušava da "oslabi ili parališe centralnu vlast u skoro svakoj prilici". Holbruk piše da je Dodikov odnos sa predsedavajućim Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem "zatarovan" i da obojica znaju da njihovi govori o ukidanju entiteta, odnosno proglašenju nezavisnosti RS pod Silajdžićevim pritiskom nisu dozvoljeni Dejtonskim sporazumom, jer bi takva politika mogla da destabilizuje Balkan.
Holbruk napominje da su mu tokom posete BiH mnogi rekli da je politički napredak u zemlji počeo da opada kada je postalo jasno da BiH nije prioritet politike američkog predsednika Džordža Buša.
"Vašington mora da ima na umu da bi bez snažnog američkog rukovođenja rezultati ostvareni u BiH još mogli da nestanu", piše bivši američki diplomata za "Vašington post" i dodaje da je odluka da manje vojne snage EU zamijene NATO bila "užasna greška".
Holbruk zaključuje da je sadašnji visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak sposoban diplomata, ali da nema dovoljnu podršku iz Brisela i da se Rusija protivi svemu što on radi u pokušaju da potkopa sporazum kome je sama doprinela kroz pregovore.
(Srna)
"Bili smo zabrinuti zbog prisustva malo poznate grupe islamističkih ekstremista u BiH, koji će kasnije postati poznati kao Al kaida. U Dejtonskom sporazumu zahtevali smo njihovo uklanjanje i dali smo NATO-u pravo da ih napadne", napisao je Holbruk u kolumni za "Vašington post".
U tekstu u kojem sumira utiske nedavne posete BiH, Holbruk navodi da je okončanje rata bio ključni cilj u BiH i da je 12 godina poslije Dejtona taj cilj u potpunosti ostvaren "bez ijednog američkog ili NATO gubitka".
Nešto nižu ocenu Holbruk je dodelio naporima da se uvede jedinstvena komandna struktura oružanih snaga i jedinstvena državna armija. "NATO je očekivao da će njegove trupe patrolirati demilitarizovanom linijom razdvajanja, kao u Koreji. Ali to se nije dogodilo. Sada možete bez poteškoća da se vozite sa jednog kraja BiH na drugi, a nekadašnji sveprisutni punktovi su nestali", piše Holbruk.
Bivši američki diplomata srednju ocenu dodelio je ekonomskoj integraciji zemlje, ali je ukazao na problem korupcije u oba entiteta i političare koji se ponašaju kao nacionalisti da bi zadržali kontrolu nad državnim preduzećima.
Komentarišući politička dešavanja u BiH, Holbruk navodi da predsednik Vlade RS Milorad Dodik pokušava da "oslabi ili parališe centralnu vlast u skoro svakoj prilici". Holbruk piše da je Dodikov odnos sa predsedavajućim Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem "zatarovan" i da obojica znaju da njihovi govori o ukidanju entiteta, odnosno proglašenju nezavisnosti RS pod Silajdžićevim pritiskom nisu dozvoljeni Dejtonskim sporazumom, jer bi takva politika mogla da destabilizuje Balkan.
Holbruk napominje da su mu tokom posete BiH mnogi rekli da je politički napredak u zemlji počeo da opada kada je postalo jasno da BiH nije prioritet politike američkog predsednika Džordža Buša.
"Vašington mora da ima na umu da bi bez snažnog američkog rukovođenja rezultati ostvareni u BiH još mogli da nestanu", piše bivši američki diplomata za "Vašington post" i dodaje da je odluka da manje vojne snage EU zamijene NATO bila "užasna greška".
Holbruk zaključuje da je sadašnji visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak sposoban diplomata, ali da nema dovoljnu podršku iz Brisela i da se Rusija protivi svemu što on radi u pokušaju da potkopa sporazum kome je sama doprinela kroz pregovore.
(Srna)
