Agrokor i Todoric analiticari o kraju najbogatijeg coveka Balkana

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

Početak kraja najbogatijeg čoveka Balkana?

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Slovenački portal Siol.net objavio je opsežnu analizu poslovanja najbogatije privatne kompanije na Balkanu - Agrokora hrvatskog biznismena Ivice Todorića.

Pod naslovom "Todorićev Agrokor: Začetek konca balkanskega imperija?", analitičari su dali presek stanja iz kog proizilazi da bi najveći hrvatski i balkanski preduzetnik ubrzo mogao ostati bez dobrog dela svog carstva, kako bi izbegao bankrot.

Bude li prodao udele u svojim kompanijama, prenosi Index,hr, gotovo neminovno slede otpuštanja, a pad njegovog poslovnog imperija preliće se i na druge zemlje, pišu Primož Cirman i Vesna Vukovič za Siol.net.

U junu 2012. godine vođstvo Merkatora, najvećeg slovenačkog trgovačkog lanca, preuzeo je Toni Balažič. U prvim je intervjuima naglašavao kako kompanija treba stabilnog vlasnika. Dve godine kasnije Pivovarna Laško i banke, nakon nekoliko neuspelih pokušaja prodale su većinski deo Merkatora Agrokoru, hrvatskom prehrambeno-trgovačkom divu.

Danas, gotovo pet godina nakon što je Balažic govorio o potrebi za stabilnim vlasnikom, konačno je jasno da to Agrokor nije, piše slovenski portal Siol.net.

Iz hrvatskih i međunarodnih investicijskih krugova već neko vreme javljaju se naznake da se nad carstvom Ivice Todorića, najuticajnijeg hrvatskog tajkuna, skupljaju tamni oblaci.

Banke, ključne za likvidnosti poslovnog sistema, kod kojih ima tri milijarde evra dugova sve su nestrpljivije. Neke od njih već su Todoriću poručile da ne žele više posuđivati novac, druge zahtevaju drastične mere u poslovanju.

Agrokor još pre godinu dana, i to uz pomoć američke investicijske banke Goldman Saks, nije uspeo da izda obveznice, kojim bi reprogramirao veći deo duga kompanije.

Neki dobavljači, već navikli na astronomski duge uslove plaćanja, kao sredstvo plaćanja primaju Konzumove (trgovinski lanac u Srbiji pod imenom Idea) potrošačke bonove. Hrvatski su mediji već pisali kako Konzum i svoje dugove za odvoz smeća plaća u bonovima.

Ništa bolje ni u Srbiji

Slična priča je i u Srbiji. Tamo je Merkatorov tržišni udeo uzeo već Delez (Delhaize), belgijski trgovački lanac koji je od srpskog tajkuna Miroslava Miškovića kupio lanac Delta Maxi i C-Market trgovina. Stvarna pretnja tamo tek dolazi, nemački Lidl koji je u Hrvatskoj uzeo već petinu tržišta i diše za vrat Konzumu. Lidl, koji je zajedno s Kauflandom vlasništvu nemačke obitelji Švarc, ima pred Agrokorom u Srbiji, gde je kupovna moć čak i niža nego u Hrvatskoj, barem dve prednosti. Prvi je činjenica da je zbog svoje veličine u jugoistočnoj Europi može priuštiti poslovne poduhvate, koja mu u ranim fazama donose gubitke - i koje će koristiti kao poresne olakšice na matičnom tržištu u Nemačkoj i drugim tržištima u zemljama s mnogo većom kupovnom moći. Lidl ima još jednu prednost - financijski doping. Širenje Lidla i Kauflanda finansiraju Evropska banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetska banka. Samo u poslednjih nekoliko godina, te su im dve institucije dale milijarde evra kredita. Krediti EBRD-a imaju vrlo niska kamatu od samo 0,8 odsto. Za poređenje, prosečna godišnja kamata koju plaća Agrokor za svoje kredite je, prema Blumbergovim analizama viša od 9 posto. U ovoj utakmici hrvatska kompanija, naravno, nema šanse, jer otplaćuju astronomske kamate koje su neodržive za bilo kakvo normalno poslovanje. Još je neverojatnija činjenica da je EBRD suvlasnik Agrokora, s udeloim od dva odsto. Dok se Lidl i Kaufland šire koristeći najjeftinije kredite od međunarodnih banaka, Merkator je pre nekoliko godina, dobio znatno strože uvete finansiranja.

Na kraju, daleko najjači znak pogoršanja stiže od međunarodne rejting agencije Mudis (Moody's) koja je nedavno snizila Agrokorov rejting s B2 na B3. Ta je zadnja ocena iz grupe B koja se odnosi na "visoko špekulativna ulaganjima" i spada u bezvredni, džank (junk) rejting.

Novim sniženjem kompanija je označena kao "značajno rizičnom". Glavni razlozi smanjenja ocene su slabiji operativni rezultati i visok nivo duga.


IGNORISANJE UPOZORENJA

"Kad je Agrokor došao u Sloveniju, skeptici su upozoravali da je Todorićev poslovni sistem ustav u financijskom smislu tempirana bomba, koja bi mogla nekoliko godina nakon kupovine Merkatora da eksplodira preko granice na Sutli. No njih niko nije želeo da sluša. Najmanje politika, čija je aktivna pasivnost Todoriću u Sloveniji pomogla da otvori vrata", piše Siol. net.

Razlika je u ovaj put u tome što se sumnjivcima sada ne može zalepiti etiketa "obrane nacionalnih interesa" ili pripisati druge skrivene motiva protiv Agrokora, koji su povezani s Merkatorom. Naime, sumnje u održivost Agrokorovog financijskog balona dolaze iz same jezgre globalnog kapitalizma.

Deo razloga za Agrokorove probleme svakako se može pripisati objektivnim činjenicama koji proizlaze iz prirode ovog poslovnog sistema. Todorić ga je godinama gradio na račun hrvatske države, koja ga je hranila subvencijama (samo je u 2015. primio 26 miliona evra državnih subvencija), branila ga od inostrane konkurencije i pomagala mu politikom kursa kune, što je za Agrokor ključno jer ima kredite u evrima i dolarima.


PROBLEM S TAJMINGOM

Todorić, jedan od najvećih tajkuna u bivšoj Jugoslaviji, Agrokor je počeo graditi u ranim godina hrvatske samostalnosti. Dok je gotovo trećina Hrvatske patila pod okupacijom, Todorić je prijateljstvo s članovima obitelji Tuđman i tadašnjim premijerom Nikicom Valentićem iskoristio za kupnju jeftinih preduzeća, koje je finansirao povoljnim kreditima tada državne Zagrebačke banke.

Danas je Agrokor prehrambeno-trgovački div koji zapošljava više od 60 hiljada ljudi, u svom vlasništvu ima Konzum, Merkator, Ideu, Jamnicu, Zvijezdu, Ledo, PIK Vinkovci PIK Vrbovec, Sarajevo Kiseljak, Tisak ...

Istovremeno sa širenjem, Agrokor se morao nositi s konkurencijom koja nikada nije bila jača. Moglo bi se čak reći da je imao Todorić nesreće, jer se proširio u krivo vreme.

Kad je Agrokoru nakon gotovo osam godina, uz podršku lobista svih boja i nacionalnosti, uspio napad na Merkator, tržište je u Sloveniji bilo sasvim drukčiji nego kad je Todorić u vreme Zorana Jankovića "bacio oko na najboljeg suseda".

Potrošači u Sloveniji, koja je upravo bila izašla iz druge recesije, osetili su posljedice ekonomske krize. Kupci su počeli gledati na svaki evro. Za vlasnike trgovina na tržištu koje je najvišu kupovnu moć, to nikada nije dobro.

Već u 2014. godini je istraživanje tvrtke GfK zabeležilo je promene u šoping navikama Slovenaca. Među mladim potrošačima, u dobi od 30 godina, bili su najpopularniji diskontni trgovci, koji su na velika vrata ušli u Sloveniji. Onima u starosnoj grupi između 31 i 50 godina bili su najpoželjniji Špar i Tuš. Merkator je bio najpopularniji u najstarijoj grupi (51-75 godina), penzionerima.

U krizi je nestala lojalnost trgovcima, zaboravljene su prednosti koje donosi (Merkatorova) "pika kartica". Poznavaoci trgovine u Sloveniji opisuju današnju aktivnost slovenačkih kupaca kao "promiskuitetnu", jer ih više ili manje zanima samo najpovoljnija cena.

To je okruženje u kojem su se najbolje snašli diskontni trgovci, velike evropske multinacionalke već navikle na žestoku borbu s konkurencijom. Iako su sve velike trgovine zabeležile pad prihoda po kvadratnom metru prodajne površine, diskontne trgovine nastavile su rasti po selima.

Ovakvu situaciju Agrokor nije očekivao. Tvrtka koju je godinama hrvatska država, na to nije bila navikla.

KOJE JE REŠENJE

Najbogatiji Hrvat stoga ima na raspolaganju privremeno rešenje, smatraju slovenački analitičari - javnu inicijalnoj ponudu (IPO) deonica na berzi za diviziju prehrane. Time će zadržati vlast u većem delu grupe, jer proizvodnja hrane i pića predstavlja jednu petinu Agrokorovih prihoda. Nema sumnja da će financijski investitori, koji će biti novi suvlasnici prehrambenih kompanija, zahtevati njihovu veću profitabilnost.

Novo zaduženje - 48 miliona evra

Četiri kompanije tvrtke iz sastava koncerna Agrokor dobile su 48,3 miliona evra kredita od Hrvatske banke za obnovu i razvitak (HBOR) za pripremu izvoza, navodi se današnjem saopštenju o ugovaranju kredita i preuzimanju garancija Jamnice, Zvijezde, Leda i PIK Vrbovca, izveštava agencija Hina. Ukupan iznos glavnice kredita Jamnice je 15 miliona evra, Ledo je sklopio ugovor o kreditu od 3,3 miliona evra, Zvijezda je ugovorila zajam od 10 miliona evra, a PIK Vrbovec od 20 miliona evra.

To gotovo sigurno znači da će u Agrokoru krenuti otpuštanja, što će biti veliki problem za Hrvatsku, koja se još bori s natprosečnom nezaposlenosti. Sve će se firme naći pred snižavanjem troškova. Prema podacima za prvih devet meseci ove godine, tvrtke Ledo, Jamnica i Zvijezda u ovom periodu pozitivno posluju, neki drugi delovi Agrokora (Tisku, Belje, PIK Vinkovci, VUPIK) su na gubitku.

Ako počne pad Agrokora, prvo će se zatresti Hrvatska, gde za Todorićev koncern već neko vreme smatraju da su "preveliki da padne". Agrokor je u 2015. godini ostvario prihod od 6,8 ​​milijardi evra. To je ekvivalent skoro jedne petine svih prihoda, koji se generiše u Hrvatskoj od 584 kompanija koje su obvezne da objave konsolidovane bilanse.

Gotovo je sigurno da će hrvatska država na ovaj ili onaj način pomoći Agrokoru - i to zbog "politike rotirajućih vrata" između Agrokorovih menadžera i politike. Trenutni hrvatski ministar financija Zdravko Marić dolazi iz Agrokora. Po meri Agrokora je i doneta poresna reforma HDZ-ove vlade, smatraju kritičari.

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 13

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ja

Najgore je sto su se pre 20 godina ovakvi nazivali lopovima a danas snalazljivima i biznismenima...

Zornjaca

Nista strasno.Njemu je biznis sluzio za spijunazu.Njime se "pokrivao".Osnovna mu je delatnost spijunaza.Prema tome nema "zime"za njega.Spijuniranje nece da "bankrotira".Nema zime za njega.

Namćor

Ima li ovo veze sa čokoladicama ?

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU