"EU mora da se širi ako želi da uspe, a to je moguće samo ako prihvati i zemlje kandidate. U evropskom domu ima mesta za sve one koji su spremni da podele zajedničke demokratske vrednosti i odgovornosti", zaključak je prvog dana ohridskog samita
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u petak na marginama Samita lidera zemalja Centralne Evrope, da Srbija nastavlja svoj evropski put, al ii da ne odustaje od odbrane suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje.
On je ponovio da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da naša država želi da "nastavi pregovore pod okriljem UN o kosovskom pitanju".
Predsednik Srbije je, prenose agencije, istakao važnost činjenice da je Srbija potpisala SSP sa EU i ocenio da će Srbija 2013. postati članica Evropske unije..
On će na samitu, u subotu u svom obraćanju, govoriti o evropskoj perspektivi Srbije i Zapadnog Balkana, očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, kao i o regionalnoj stabilnosti i saradnji.
Tadić je naglasio da se u Ohridu neće sastati s predsednicima država koje su priznale Kosovo, i ponovio da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.
Dvodnevni samit lidera zemalja Centralne Evrope (CEI) počeo je u petak u Ohridu, a prvog dana tema je bila proširivanje Evropske unije.
Osim toga, glavne teme samita su zajednička evropska budućnost, ekonomske i energetske perspektive i strateški izazovi sa kojim se zemlje suočavaju, objavljeno je na zvaničnom sajtu samita.
Otvarajući Samit, makedonski predsednik Branko Crvenkovski ocenio je da "evroatlantske integracije nemaju alternativu" i da na tom putu sve zemlje treba zajednički da savladaju sve izazove.
"U evropskom domu ima mesta za sve one koji su spremni da podele zajedničke demokratske vrednosti i odgovornosti, a učešće na ovom samitu predstavljaće jak i jasan signal upućen građanima naših zemalja da se nastavlja proces ujedinjavanja Evrope ", rekao je makedonski predsednik Branko Crvenkovski obraćajući se gostima.
Izazove na putu ka zajedničkoj budućnosti, rekao je on, "savladaćemo zajedno uz uzajamnu solidarnost i pomoć" i istakao da opredeljenje za NATO i EU nemaju alternativu.
Na dvodnevnom sastanku u Ohridu učestvuju delegacije 19 država centralne Evrope, uključujući i predsednike većine država, Hrvatske, Albanije, Turske, Moldavije, Madjarske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Nemačke, Poljske, Češke, Crne Gore, Austrije, Slovačke, Ukrajine, kao i predstavnicima Rumunije i Italije.
Pored šefova država, u Ohrid su doputovale i delegacije sa ukupno 350 članova, a dvodnevni samit prati oko 120 novinara.
Predsednici Češke i Madjarske Vaclav Klaus i Laslo Sojom naglasili su da niko nije vlasnik EU, da niko ne sme biti isključen iz procesa integracije i da Unija mora ostati otvorena za sve zemlje koje su ispunile kriterijume i standarde.
Češki predsednik je pozdravio, tokom skupa srednjeevropskih predsednika, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
"Potpisivanje SSP između Srbije i EU je veoma pozitivan korak. Ja sam se za to stalno borio. Da na mapi ne bude 'tu su lavovi' (hic sunt leones), da Srbiju ne odguruju stalno svi", kazao je Klaus izveštaču češkog javnog radija na samitu.
Klaus je rekao da mu je drago što Češka ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer je to loša stvar i da se ne slaže sa odlukom većine zemalja članica EU da priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine.
"Ne mogu da sprečim to što je 40 zemalja sveta priznalo Kosovo. Smatram da je to loša stvar. Meni je drago što to mi još nismo učinili", izjavio je Klaus.
Češki predsednik je, takodje, upozorio da neki političari u Evropi veruju da je Kosovo dobar model za rešavanje dugotrajnih tinjajućih sukoba.
"Iz principa se ne slažem sa izjavama da je kosovski model način na koji bi na kraju krajeva mogli da se rešavaju u 21. veku na mnogim mestima u Evropi razni dugotrajni problemi", rekao je Klaus.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izrazio je uverenje da su sve zemlje jugoistočne Evrope bezrezervno posvećene evropskom putu, ali je primetio da u regionu još postoje retrogradne snage koji su protiv evropske budućnosti.
"Želimo da verujemo da će izbori koji će se uskoro održati u nekim delovima našeg regiona afirmisati prevlast demokratije i evropske orijentacije", rekao je Mesić.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović rekao je da EU treba da se drži pravila da svaka zemlja kandidat bude ocenjivana prema vlastitim dostignućima.
"Samo tako, Evropa će pokazati da u njoj nema mesta za različite tretmane i da su sve zajedno posvećene zajedničkim vrednostima, kao što je obezbedjivanje mira, demokratije, vrednosti integracije i ukupan napredak kontinenta", ocenio je Vujanović.
Turski predsednik Abdulah Gul, koji kao specijalni gost učestvuje na samitu u poznatom makedonskom letovalištu, ocenio je da će region jugoistočne Evrope postati stabilan tek kada bude integrisan u EU i NATO.
"Trajni mir i stabilnost postižu se jedino sa integracijom zemalja u ove organizacije", rekao je Gul.
Predsednik Slovenije Danilo Tirk, čija zemlja predsedava do 1. jula EU, istakao je u finišu prvog dana samita da Balkan ne sme biti crna rupa i ostati van Unije.
"Evropska unija mora da se širi ako želi da uspe, a uspeće kao globalni igrač samo ako prihvati i zemlje kandidate. Nije samo tim zemljama potrebno članstvo u EU, već su i EU potrebne te zemlje", rekao je Tirk.
Tirk je, takodje, podržao približavanje Srbije EU, kao i misiju EU na Kosovu i Metohiji, čiji je zadatak, po slovenačkom šefu države, da osigura mir i stabilnost i pomogne izgradnji institucija i zaštiti ljudskih prava na teritoriji.
"Vlada Makedonije nije priznala Kosovo jer za to nije dala odobrenje DPA. Da se to dogodilo, predsednik Crvenkovski ne bi imao opravdanja zašto nije pozvao Sejdiu na samitu", rekao je Medžiti.
Predsednik Makedonije i domačin samita Branko Crvenkovski početkom nedelje, na konferenciji za štampu povodom samita, rekao je da kosovska delegacija neće učestvovati na samitu, zbog toga što zvanično Skoplje nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Crvenkovski je dodao da odluka o upućivanju poziva Sejdiuu zahteva konsenzus svih 17 učesnika CEI, osnovane 1989. sa ciljem da bude unapređena regionalna saradnja.
Sa druge strane, albanski predsednik Bamir Topi zauzeo se za integraciju Kosova u EU i naglasio da "priznavanje nove realnosti vodi ka stabilizaciji regiona".
"Republika Kosovo gradi bliskost sa zemljama EU. Republika Albanija je svesna ove nove realnosti i spremna je da pomogne da se region integriše u EU i NATO", istakao je Topi.
U Ohrid, osim kosovske delegacije, nisu doputovali predsednici Italije i Rumunije, zbog obaveza koje imaju u svojim zemljama.
Nakon zasedanja tokom prvog dana samita, predsednici zemalja-članica CEI brodom su plovili po Ohridskom jezeru i posetili nekoliko kulturno-istorijskih lokaliteta u gradu, kao što su crkva Sveta Sofija i manastirski kompleks Plaošnik.
Samit u Ohridu je najveći događaj u Makedoniji otkako je ta bivša jugoslovenska republika postala samostalna. Između dve i tri hiljade policajaca je zaduženo za bezbednost učesnika samita.
Reč je o neformalnom političkom forumu zemalja centralne Evrope, čiji je cilj unapređenje saradnje i dijaloga o pitanjima od zajedničkog interesa.
(agencije/MONDO)
On je ponovio da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da naša država želi da "nastavi pregovore pod okriljem UN o kosovskom pitanju".
Predsednik Srbije je, prenose agencije, istakao važnost činjenice da je Srbija potpisala SSP sa EU i ocenio da će Srbija 2013. postati članica Evropske unije..
On će na samitu, u subotu u svom obraćanju, govoriti o evropskoj perspektivi Srbije i Zapadnog Balkana, očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, kao i o regionalnoj stabilnosti i saradnji.
Tadić je naglasio da se u Ohridu neće sastati s predsednicima država koje su priznale Kosovo, i ponovio da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.
Dvodnevni samit lidera zemalja Centralne Evrope (CEI) počeo je u petak u Ohridu, a prvog dana tema je bila proširivanje Evropske unije.
Osim toga, glavne teme samita su zajednička evropska budućnost, ekonomske i energetske perspektive i strateški izazovi sa kojim se zemlje suočavaju, objavljeno je na zvaničnom sajtu samita.
Otvarajući Samit, makedonski predsednik Branko Crvenkovski ocenio je da "evroatlantske integracije nemaju alternativu" i da na tom putu sve zemlje treba zajednički da savladaju sve izazove.
"U evropskom domu ima mesta za sve one koji su spremni da podele zajedničke demokratske vrednosti i odgovornosti, a učešće na ovom samitu predstavljaće jak i jasan signal upućen građanima naših zemalja da se nastavlja proces ujedinjavanja Evrope ", rekao je makedonski predsednik Branko Crvenkovski obraćajući se gostima.
Izazove na putu ka zajedničkoj budućnosti, rekao je on, "savladaćemo zajedno uz uzajamnu solidarnost i pomoć" i istakao da opredeljenje za NATO i EU nemaju alternativu.
Na dvodnevnom sastanku u Ohridu učestvuju delegacije 19 država centralne Evrope, uključujući i predsednike većine država, Hrvatske, Albanije, Turske, Moldavije, Madjarske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Nemačke, Poljske, Češke, Crne Gore, Austrije, Slovačke, Ukrajine, kao i predstavnicima Rumunije i Italije.
Pored šefova država, u Ohrid su doputovale i delegacije sa ukupno 350 članova, a dvodnevni samit prati oko 120 novinara.
Predsednici Češke i Madjarske Vaclav Klaus i Laslo Sojom naglasili su da niko nije vlasnik EU, da niko ne sme biti isključen iz procesa integracije i da Unija mora ostati otvorena za sve zemlje koje su ispunile kriterijume i standarde.
Češki predsednik je pozdravio, tokom skupa srednjeevropskih predsednika, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
"Potpisivanje SSP između Srbije i EU je veoma pozitivan korak. Ja sam se za to stalno borio. Da na mapi ne bude 'tu su lavovi' (hic sunt leones), da Srbiju ne odguruju stalno svi", kazao je Klaus izveštaču češkog javnog radija na samitu.
Klaus je rekao da mu je drago što Češka ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer je to loša stvar i da se ne slaže sa odlukom većine zemalja članica EU da priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine.
"Ne mogu da sprečim to što je 40 zemalja sveta priznalo Kosovo. Smatram da je to loša stvar. Meni je drago što to mi još nismo učinili", izjavio je Klaus.
Češki predsednik je, takodje, upozorio da neki političari u Evropi veruju da je Kosovo dobar model za rešavanje dugotrajnih tinjajućih sukoba.
"Iz principa se ne slažem sa izjavama da je kosovski model način na koji bi na kraju krajeva mogli da se rešavaju u 21. veku na mnogim mestima u Evropi razni dugotrajni problemi", rekao je Klaus.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izrazio je uverenje da su sve zemlje jugoistočne Evrope bezrezervno posvećene evropskom putu, ali je primetio da u regionu još postoje retrogradne snage koji su protiv evropske budućnosti.
"Želimo da verujemo da će izbori koji će se uskoro održati u nekim delovima našeg regiona afirmisati prevlast demokratije i evropske orijentacije", rekao je Mesić.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović rekao je da EU treba da se drži pravila da svaka zemlja kandidat bude ocenjivana prema vlastitim dostignućima.
"Samo tako, Evropa će pokazati da u njoj nema mesta za različite tretmane i da su sve zajedno posvećene zajedničkim vrednostima, kao što je obezbedjivanje mira, demokratije, vrednosti integracije i ukupan napredak kontinenta", ocenio je Vujanović.
Turski predsednik Abdulah Gul, koji kao specijalni gost učestvuje na samitu u poznatom makedonskom letovalištu, ocenio je da će region jugoistočne Evrope postati stabilan tek kada bude integrisan u EU i NATO.
"Trajni mir i stabilnost postižu se jedino sa integracijom zemalja u ove organizacije", rekao je Gul.
Predsednik Slovenije Danilo Tirk, čija zemlja predsedava do 1. jula EU, istakao je u finišu prvog dana samita da Balkan ne sme biti crna rupa i ostati van Unije.
"Evropska unija mora da se širi ako želi da uspe, a uspeće kao globalni igrač samo ako prihvati i zemlje kandidate. Nije samo tim zemljama potrebno članstvo u EU, već su i EU potrebne te zemlje", rekao je Tirk.
Tirk je, takodje, podržao približavanje Srbije EU, kao i misiju EU na Kosovu i Metohiji, čiji je zadatak, po slovenačkom šefu države, da osigura mir i stabilnost i pomogne izgradnji institucija i zaštiti ljudskih prava na teritoriji.
Samit posvađao Albance
Opoziciona stranka Albanaca u Makedoniji, Demokratska unija za integraciju (DUI) optužila je tokom dana konkurentsku Demokratsku partiju Albanaca i njenog lidera Menduha Tačija da su krivi što na samit u Ohridu nije pozvan i privremeni predsednik Kosova Fatmir Sejdui."Vlada Makedonije nije priznala Kosovo jer za to nije dala odobrenje DPA. Da se to dogodilo, predsednik Crvenkovski ne bi imao opravdanja zašto nije pozvao Sejdiu na samitu", rekao je Medžiti.
Predsednik Makedonije i domačin samita Branko Crvenkovski početkom nedelje, na konferenciji za štampu povodom samita, rekao je da kosovska delegacija neće učestvovati na samitu, zbog toga što zvanično Skoplje nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Crvenkovski je dodao da odluka o upućivanju poziva Sejdiuu zahteva konsenzus svih 17 učesnika CEI, osnovane 1989. sa ciljem da bude unapređena regionalna saradnja.
Sa druge strane, albanski predsednik Bamir Topi zauzeo se za integraciju Kosova u EU i naglasio da "priznavanje nove realnosti vodi ka stabilizaciji regiona".
"Republika Kosovo gradi bliskost sa zemljama EU. Republika Albanija je svesna ove nove realnosti i spremna je da pomogne da se region integriše u EU i NATO", istakao je Topi.
U Ohrid, osim kosovske delegacije, nisu doputovali predsednici Italije i Rumunije, zbog obaveza koje imaju u svojim zemljama.
Nakon zasedanja tokom prvog dana samita, predsednici zemalja-članica CEI brodom su plovili po Ohridskom jezeru i posetili nekoliko kulturno-istorijskih lokaliteta u gradu, kao što su crkva Sveta Sofija i manastirski kompleks Plaošnik.
Samit u Ohridu je najveći događaj u Makedoniji otkako je ta bivša jugoslovenska republika postala samostalna. Između dve i tri hiljade policajaca je zaduženo za bezbednost učesnika samita.
Reč je o neformalnom političkom forumu zemalja centralne Evrope, čiji je cilj unapređenje saradnje i dijaloga o pitanjima od zajedničkog interesa.
(agencije/MONDO)
