Kriminal u regionu Balkana je trenutno na nižem nivou nego u drugim zemljama Evrope i broj ubistava opada u svakoj zemlji Balkana, navodi se u izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC).
Kriminal u regionu Balkana je trenutno na nižem nivou nego u drugim zemljama Evrope i broj ubistava opada u svakoj zemlji Balkana, navodi se u izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC).
Podvlači se ipak da je jugoistočna Evropa i dalje glavni tranzitni put za heroin, i da su u nekim zemljama regiona još rasprostranjeni organizovan kriminal i korupcija.
Izveštaj na temu "Kriminal i njegov uticaj na Balkan", u koji je agencija Beta imala uvid a koji će tek biti objavljen, navodi da će se trend pada kriminaliteta u zemljama Balkana verovatno nastaviti jačanjem pravosudnih sistema, podizanjem nivoa životnog standarda i većom integracijom zemalja Balkana sa ostatkom Evrope.
Takođe će pozitivnan uticaj imati i dobro obrazovana i visoko kvalifikovana radna snaga u tim zemljama koja će doprineti ekonomskom prosperitetu, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se precizira da više ne važi stereotip da je Balkan luka za kriminalce i da taj region izlazi iz perioda kada su tajna policija i kriminalci profitirali od kršenja sankcija i trgovine ljudima, oružjem, cigaretama i drogom.
U dokumentu se navodi da je padu organizovanog kriminala u regionu doprinelo više faktora, a jedan od njih je veća regionalna stabilnost i razvoj demokratije, kao i otvaranje granica približavanjem Evropskoj uniji.
Tome su takođe doprinele i reforma sektora bezbednosti kojom je unapređeno pravosuđe, kao i bliža regionalna saradnja koja je načinila bavljenje organizovanim kriminalom riskantnijim.
U izveštaju se pokazuje da je otvorenost granica smanjila podsticaj kriminala a nije ga povećala, da je Balkan počeo da privlači trgovinu a ne kriminal i krijumčarenje, i da je kriminal u tom regionu bio rezultat postkomunističke tranzicije i sukoba u raspadu Jugoslavije i da ne predstavlja suštinsku karakteristiku tog regiona.
Što je region stabilniji, to je kriminal više u padu, ocenjuje se u izveštaju, ali se naglašava da je napredak ipak na staklenim nogama.
U izveštaju se podvlači da je u zemljama Balkana rasprostranjeno povezivanje politike, biznisa i organizovanog kriminala, i naglašava da bi tu borba protiv korupcije trebalo da postane glavni prioritet koji bi doprineo jačanju integriteta javnih institucija i podstakao razvoj zdrave poslovne klime.
Glavni cilj ovog izveštaja je, kako se navodi, da podstakne pružanje tehničke pomoći regionu Balkana da bi se dalje podstakla pozitivna kretanja i izbegao povratak na "problematični Balkan", a kao najveći prioritet se navodi Kosovo u kome je stabilizacija počela kasnije i u kome kriminal ostaje kao problem.
U izveštaju je analizirano stanje kriminala u devet zemalja - Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji i Srbiji.
(Beta)
Podvlači se ipak da je jugoistočna Evropa i dalje glavni tranzitni put za heroin, i da su u nekim zemljama regiona još rasprostranjeni organizovan kriminal i korupcija.
Izveštaj na temu "Kriminal i njegov uticaj na Balkan", u koji je agencija Beta imala uvid a koji će tek biti objavljen, navodi da će se trend pada kriminaliteta u zemljama Balkana verovatno nastaviti jačanjem pravosudnih sistema, podizanjem nivoa životnog standarda i većom integracijom zemalja Balkana sa ostatkom Evrope.
Takođe će pozitivnan uticaj imati i dobro obrazovana i visoko kvalifikovana radna snaga u tim zemljama koja će doprineti ekonomskom prosperitetu, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se precizira da više ne važi stereotip da je Balkan luka za kriminalce i da taj region izlazi iz perioda kada su tajna policija i kriminalci profitirali od kršenja sankcija i trgovine ljudima, oružjem, cigaretama i drogom.
U dokumentu se navodi da je padu organizovanog kriminala u regionu doprinelo više faktora, a jedan od njih je veća regionalna stabilnost i razvoj demokratije, kao i otvaranje granica približavanjem Evropskoj uniji.
Tome su takođe doprinele i reforma sektora bezbednosti kojom je unapređeno pravosuđe, kao i bliža regionalna saradnja koja je načinila bavljenje organizovanim kriminalom riskantnijim.
U izveštaju se pokazuje da je otvorenost granica smanjila podsticaj kriminala a nije ga povećala, da je Balkan počeo da privlači trgovinu a ne kriminal i krijumčarenje, i da je kriminal u tom regionu bio rezultat postkomunističke tranzicije i sukoba u raspadu Jugoslavije i da ne predstavlja suštinsku karakteristiku tog regiona.
Što je region stabilniji, to je kriminal više u padu, ocenjuje se u izveštaju, ali se naglašava da je napredak ipak na staklenim nogama.
U izveštaju se podvlači da je u zemljama Balkana rasprostranjeno povezivanje politike, biznisa i organizovanog kriminala, i naglašava da bi tu borba protiv korupcije trebalo da postane glavni prioritet koji bi doprineo jačanju integriteta javnih institucija i podstakao razvoj zdrave poslovne klime.
Glavni cilj ovog izveštaja je, kako se navodi, da podstakne pružanje tehničke pomoći regionu Balkana da bi se dalje podstakla pozitivna kretanja i izbegao povratak na "problematični Balkan", a kao najveći prioritet se navodi Kosovo u kome je stabilizacija počela kasnije i u kome kriminal ostaje kao problem.
U izveštaju je analizirano stanje kriminala u devet zemalja - Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji i Srbiji.
(Beta)
