Vepar Giko je već dve godine miljenik je cele porodice, a kada je bio star tri meseca s njima je išao na more.

"Gika sam našao u šumi pre dve godine. Bio je star oko dve nedelje i da ga nisam udomio, sigurno bi uginuo. Prva četiri meseca hranio sam ga vitaminima i mlekom i tako mu spasio život", kaže Srećko Zdelar za "Podravski list".

Giko je porodici Zdelar svakog dana postajao sve draži, pa su malog vepra poveli i na more u Rogoznicu.

Na moru je Giko bio glavna atrakcija jer je u nekoliko navrata završio u vodi tražeći Srećka.

"Giku sam poput oca, predvodnika krda, i stalno me prati. Tako je bilo i na moru, pa kad sam bio u vodi, dolazio je do mene. Kad smo šetali obalom i gradom, nije bilo turista koji se nije zaustavio i poželeo da ga pomazi. Neki vode pse i mačke na more, a mi veprića", smeje se Srećko.

Giko je sada pravi vepar, pa više ne ide na porodično letovanje, ali je i dalje veoma vezan za Srećka, koji sa Gikom često ide u šetnje po Budrovcu.

"Giko nas sve odlično sluša i nikad se nije dogodilo da je bilo koga napao. Bez problema jede iz ruke. Ispočetka je prvo hteo samo kajsije i trešnje, a veremenom mu je, kako je odrastao, kukuruz postao glavna hrana", kaže Zdelar.

Vepar najviše uživa u igri sa svojim gazdom.

Naročito mu je zanimljiva igra skrivača. Kada ne može da nađe gazdu, hvata ga panika, pa mu od silnog veselja trči u zagrljaj.

"Uverio sam se da su veprovi inteligentne životinje i nikada neće da napadnu ako se ne osećaju ugroženo. Inače sam lovac, a činjenica da mi je vepar kućni ljubimac pokazuje da nam trofeji nisu jedini cilj", kaže Srećko Zdelar.