Po nekadašnjem gradonačelniku Osijeka Zlatku Kramariću, Branimir Glavaš oličava ljude koji su 1991. bili spremni da brane grad i državu.
Nekadašnji predsednik gradske skupštine i kasniji gradonačelnik Osijeka Zlatko Kramarić izjavio je, u nastavku suđenja u zagrebačkom županijskom sudu Branimiru Glavašu i još šestorici optuženih za likvidacije srpskih civila u Osijeku 1991. godine, da nema saznanja o zločinima za koje se oni terete, iako je tokom rata "čuo priče o neobičnim nestancima srpskih civila".
On je rekao da nema verodostojne podatke o ulozi prvooptuženog, iako su dolazile vesti o upadima u kuće civila, a kasnije i da neki civili nestaju.
Kramarić je istakao da se zalagao da se tokom rata ne događaju stvari zbog kojih bi Hrvatska kasnije mogla da se stidi.
Istovremeno, on je rekao da je njegov odnos s Glavašem bio korektan, ali da se sam nije mešao u odluke vezane za odbranu grada, osim što je davao logističku podršku. Po Kramariću, Glavaš oličava ljude koji su 1991. bili spremni da brane grad i državu.
Sve je počelo da se menja polovinom 1991, nakon ubistva policajaca u Borovom Selu, a otvoreni sukobi počeli su nakon ubistva bivšeg policijskog načelnika Josipa Rajhl Kira, rekao je on. U gradu se tada, uz regularnu civilnu vlast, pojavila i vojno-policijska vlast, u kojoj je bio i Glavaš, rekao je on.
Kramarić se, u ispitivanju, ogradio od svojevremenog opisivanja Glavaša kao vođe propale akcije u selu Tenji, kada je ubijen Rajhl Kir, i rekao da njegovu knjigu ne treba shvatati previše ozbiljno jer je imao i druge intencije koje nisu isključivo faktografske.
Optužnica tereti Glavaša da je naredio mučenje i ubistvo čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića, koji su morali da piju kiselinu iz akumulatora, kao i da je naredio zatvaranje i mučenje još troje civila.
Krunski svedok Krunoslav Fehir, tada vojnik pod njegovom komandom, naknadno je priznao da je, po Glavaševom naređenju, pucao u Vučkovića, ali je obdukcijom ustanovljeno da je Vučković umro od gušenja kiselinom.
Drugi deo optužnice odnosi se na likvidacije najmanje 10 srpskih civila na obali reke Drave, za šta se Glavaš tereti kao naredbodavac, a ostalih šest optuženih kao prenosioci i izvršioci naređenja.
(Tanjug, foto Index.hr)
On je rekao da nema verodostojne podatke o ulozi prvooptuženog, iako su dolazile vesti o upadima u kuće civila, a kasnije i da neki civili nestaju.
Kramarić je istakao da se zalagao da se tokom rata ne događaju stvari zbog kojih bi Hrvatska kasnije mogla da se stidi.
Istovremeno, on je rekao da je njegov odnos s Glavašem bio korektan, ali da se sam nije mešao u odluke vezane za odbranu grada, osim što je davao logističku podršku. Po Kramariću, Glavaš oličava ljude koji su 1991. bili spremni da brane grad i državu.
Sve je počelo da se menja polovinom 1991, nakon ubistva policajaca u Borovom Selu, a otvoreni sukobi počeli su nakon ubistva bivšeg policijskog načelnika Josipa Rajhl Kira, rekao je on. U gradu se tada, uz regularnu civilnu vlast, pojavila i vojno-policijska vlast, u kojoj je bio i Glavaš, rekao je on.
Kramarić se, u ispitivanju, ogradio od svojevremenog opisivanja Glavaša kao vođe propale akcije u selu Tenji, kada je ubijen Rajhl Kir, i rekao da njegovu knjigu ne treba shvatati previše ozbiljno jer je imao i druge intencije koje nisu isključivo faktografske.
Optužnica tereti Glavaša da je naredio mučenje i ubistvo čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića, koji su morali da piju kiselinu iz akumulatora, kao i da je naredio zatvaranje i mučenje još troje civila.
Krunski svedok Krunoslav Fehir, tada vojnik pod njegovom komandom, naknadno je priznao da je, po Glavaševom naređenju, pucao u Vučkovića, ali je obdukcijom ustanovljeno da je Vučković umro od gušenja kiselinom.
Drugi deo optužnice odnosi se na likvidacije najmanje 10 srpskih civila na obali reke Drave, za šta se Glavaš tereti kao naredbodavac, a ostalih šest optuženih kao prenosioci i izvršioci naređenja.
(Tanjug, foto Index.hr)
