Bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs ocenio je da Tribunal, verovatno, nije stvoren da bi uspeo i da su takvi sudovi neizbežno izloženi političkim pritiscima, prepušteni sami sebi i rade bez nadzora.
Bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs ocenio je da Tribunal, verovatno, nije stvoren da bi uspeo i da su takvi sudovi neizbežno izloženi političkim pritiscima, prepušteni sami sebi i rade bez nadzora.
"Tribunal verovatno nije ni uspostavljen da bi uspeo, već da bi propao, barem tako neki kažu. Neki analitičari vide Tribunal kao neku smesu, koja je trebalo da zakrpi sve neuspehe UN i međunarodne diplomatije u Bosni", rekao je Najs u intervjuu koji prenosi najnoviji broj nedeljnika "NIN".
Bivši tužilac je, ipak, izrazio uverenje da će sud uspešno završiti svoj rad.
"Kada se prašina slegne, posebno ona koja se digla kao posledica nedavno nesrećno objavljenih knjiga, mislim da će ostati neprocenjiva zaostavština dokumenata, zabeleški i svedočenja... Tako nešto inače ne bi ostalo dostupno", izjavio je Najs.
On je ocenio da knjige bivše glavne tužiteljke tribunala Karle del Ponte i bivše predstavnice za štampu tužilaštva Florans Artman mogu da nanesu štetu tribunalu.
Najs je podsetio da je Artmanova u knjizi objavila ime zemlje koja je dostavila Tribunalu jedan od najznačajnijih dokaza protiv Miloševića i time prekršila pravilo po kojem identitet zemlje koja je dostavila informacije mora biti zaštićen.
Time je, prema njegovim rečima, Tribunalu tako pričinjena velika šteta, jer je poljuljano poverenje država koje su redovno dostavljale važne materijale.
Komentarišući navode u knjizi Del Ponteova o trgovini organima Srba s Kosova, Najs je rekao da nikad nije čuo o tome i da ratovi često iznedre zastrašujuće glasine, koje, kako je rekao, treba oprezno obelodanjivati.
On je naglasio da nema saznanja da su britanska, francuska i američka obaveštajna služba ometale traganje za Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem, kao što je navedeno u tim knjigama, ali i dodao da je svakako čudno što nijedan od njih dvojice nije uhvaćen.
Na pitanje da li je Tribunal izložen političkim pritiscima, Najs je odgovorio potvrdno.
"To se pokazalo neizbežnim zato što takve sudove stvaraju političari i to u ime kratkoročnih i možda legitimnih političkih ciljeva", rekao je Najs i dodao da političari doživljavaju takve sudove kao organizacije na koje mogu da u određenoj meri utiču.
"Oni se stvaraju da bi se osnažile mirovne misije, pospešio proces pomirenja itd. Ponekad se čini da se ti sudovi osnivaju kao kompenzacija za političke neuspehe međunarodne politike i diplomatije da postignu trajni mir", rekao je on. "Međutim, stvoreni na takav način, oni bivaju prepušteni sami sebi i rade bez nadzora".
Bivši tužilac je priznao da je i sam iskusio političke pritiske kada je od jedne zemlje, koju nije imenovao, zatražio materijal o telefonskom ili radio kontaktu Slobodana Miloševića i Ratka Mladića u vreme Srebrenice.
To je razbesnelo pravne zastupnike te zemlje i, pred sam pretres, jedna osoba je ušla u kancelariju Karle del Ponte i naložila joj da obustavi postupak, što je potom i učinjeno, objasnio je Najs.
Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih problema Tribunala jeste taj što nije bilo nikakvih kriterijuma za podizanje optužnica prema rangu osumnjičenih.
"Mislim da u danima stvaranja Tribunala niko nije ni očekivao da će se čelni ljudi naći na optuženickoj klupi", naglasio je on.
"Nije bilo ni policijskih stručnjaka koji bi znali kako da vode istragu protiv vodećih političara u stranim državama. Niko nije imao pristupa važnim dokumentima, jer je njihovo prikupljanje tek počelo. Luiz Arbur je nastavila da podiže optužnice protiv svakog za koga je imala dokaze i do koga je mogla da dođe", kazao je Najs.
On je, međutim, izrazio uverenje da Arbur 1999. godine nije podigla optužnicu protiv Miloševića pod pritiskom, već je, prema njegovim rečima, bilo sasvim suprotno.
Govoreći o procesu protiv Miloševića, Najs je ocenio da je bivši predsednik Srbije bio "očajan advokat odbrane".
"Donosio je pogrešne odluke. Nije trebalo da unakrsno ispituje nijednog svedoka o počinjenim zločinima, trebalo je da pusti da to uđe u zapisnik, a nas da primora da se skoncentrišemo na dokaze koji su ga direktno povezivali s tim zločinima. To bi nam umnogome otežalo život", rekao je bivši tužilac.
Najs je napomenuo da je Milošević raspolagao neverovatnim količinama podataka, i pretpostavlja da je to zato jer je uspeo da pribavi dosijee Državne bezbednosti.
On je opisao Miloševića kao čoveka koji je bio "primetno nemilosrdan prema svedocima nižeg društvenog i imovinskog sloja", dok je pokazivao poštovanje "prema ličnostima od autoriteta, čak i kada su davale iskaze koji su mu nanosili ogromnu štetu."
(Tanjug)
"Tribunal verovatno nije ni uspostavljen da bi uspeo, već da bi propao, barem tako neki kažu. Neki analitičari vide Tribunal kao neku smesu, koja je trebalo da zakrpi sve neuspehe UN i međunarodne diplomatije u Bosni", rekao je Najs u intervjuu koji prenosi najnoviji broj nedeljnika "NIN".
Bivši tužilac je, ipak, izrazio uverenje da će sud uspešno završiti svoj rad.
"Kada se prašina slegne, posebno ona koja se digla kao posledica nedavno nesrećno objavljenih knjiga, mislim da će ostati neprocenjiva zaostavština dokumenata, zabeleški i svedočenja... Tako nešto inače ne bi ostalo dostupno", izjavio je Najs.
On je ocenio da knjige bivše glavne tužiteljke tribunala Karle del Ponte i bivše predstavnice za štampu tužilaštva Florans Artman mogu da nanesu štetu tribunalu.
Najs je podsetio da je Artmanova u knjizi objavila ime zemlje koja je dostavila Tribunalu jedan od najznačajnijih dokaza protiv Miloševića i time prekršila pravilo po kojem identitet zemlje koja je dostavila informacije mora biti zaštićen.
Time je, prema njegovim rečima, Tribunalu tako pričinjena velika šteta, jer je poljuljano poverenje država koje su redovno dostavljale važne materijale.
Komentarišući navode u knjizi Del Ponteova o trgovini organima Srba s Kosova, Najs je rekao da nikad nije čuo o tome i da ratovi često iznedre zastrašujuće glasine, koje, kako je rekao, treba oprezno obelodanjivati.
On je naglasio da nema saznanja da su britanska, francuska i američka obaveštajna služba ometale traganje za Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem, kao što je navedeno u tim knjigama, ali i dodao da je svakako čudno što nijedan od njih dvojice nije uhvaćen.
Na pitanje da li je Tribunal izložen političkim pritiscima, Najs je odgovorio potvrdno.
"To se pokazalo neizbežnim zato što takve sudove stvaraju političari i to u ime kratkoročnih i možda legitimnih političkih ciljeva", rekao je Najs i dodao da političari doživljavaju takve sudove kao organizacije na koje mogu da u određenoj meri utiču.
"Oni se stvaraju da bi se osnažile mirovne misije, pospešio proces pomirenja itd. Ponekad se čini da se ti sudovi osnivaju kao kompenzacija za političke neuspehe međunarodne politike i diplomatije da postignu trajni mir", rekao je on. "Međutim, stvoreni na takav način, oni bivaju prepušteni sami sebi i rade bez nadzora".
Bivši tužilac je priznao da je i sam iskusio političke pritiske kada je od jedne zemlje, koju nije imenovao, zatražio materijal o telefonskom ili radio kontaktu Slobodana Miloševića i Ratka Mladića u vreme Srebrenice.
To je razbesnelo pravne zastupnike te zemlje i, pred sam pretres, jedna osoba je ušla u kancelariju Karle del Ponte i naložila joj da obustavi postupak, što je potom i učinjeno, objasnio je Najs.
Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih problema Tribunala jeste taj što nije bilo nikakvih kriterijuma za podizanje optužnica prema rangu osumnjičenih.
"Mislim da u danima stvaranja Tribunala niko nije ni očekivao da će se čelni ljudi naći na optuženickoj klupi", naglasio je on.
"Nije bilo ni policijskih stručnjaka koji bi znali kako da vode istragu protiv vodećih političara u stranim državama. Niko nije imao pristupa važnim dokumentima, jer je njihovo prikupljanje tek počelo. Luiz Arbur je nastavila da podiže optužnice protiv svakog za koga je imala dokaze i do koga je mogla da dođe", kazao je Najs.
On je, međutim, izrazio uverenje da Arbur 1999. godine nije podigla optužnicu protiv Miloševića pod pritiskom, već je, prema njegovim rečima, bilo sasvim suprotno.
Govoreći o procesu protiv Miloševića, Najs je ocenio da je bivši predsednik Srbije bio "očajan advokat odbrane".
"Donosio je pogrešne odluke. Nije trebalo da unakrsno ispituje nijednog svedoka o počinjenim zločinima, trebalo je da pusti da to uđe u zapisnik, a nas da primora da se skoncentrišemo na dokaze koji su ga direktno povezivali s tim zločinima. To bi nam umnogome otežalo život", rekao je bivši tužilac.
Najs je napomenuo da je Milošević raspolagao neverovatnim količinama podataka, i pretpostavlja da je to zato jer je uspeo da pribavi dosijee Državne bezbednosti.
On je opisao Miloševića kao čoveka koji je bio "primetno nemilosrdan prema svedocima nižeg društvenog i imovinskog sloja", dok je pokazivao poštovanje "prema ličnostima od autoriteta, čak i kada su davale iskaze koji su mu nanosili ogromnu štetu."
(Tanjug)
