Parastosom i polaganjem cveća na spomen-kosturnici na groblju u Bijeljini obeležena 16. godišnjica stradanja više od 200 pripadnika bivše JNA. Njih su ubili pripadnici patriotske lige BIH i teritorijalne odbrane prilikom povlačenja iz Tuzle. Na suđenju za napad na kolonu JNA, optuženi prozvao svedoka da snosi deo odgovornosti
Služenjem parastosa i polaganjem cveća na spomen-kosturnici u četvrtak je na groblju Pučile u Bijeljini obeležena 16. godišnjica stradanja više od 200 pripadnika bivše JNA. Njih su ubili pripadnici takozvane patriotske lige BIH i teritorijalne odbrane prilikom povlačenja iz Tuzle.
Tačan broj ubijenih u koloni, koja je napuštala grad Tuzlu, još nije utvrdjen, niti su pronadjeni posmrtni ostaci svih poginulih i nestalih. Do sada su identifikovana i sahranjena 92 tela.
"Istina o sudbini i identitetu poginulih vojnika i oficira bivše JNA mora biti utvrdjena, a planeri i počinioci zločina moraju biti zasluženo kažnjeni", rekao je predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović, koji je prisustvovao parastosu.
"Napadnuti smo 15. maja 1992. godine svim raspoloživim sredstvima iz bolnice, zgrada, podruma i svih zaklona", izjavio je jedan od preživelih učesnika "tuzlanske kolone" Slavko Novaković.
Za ovaj zločin još niko nije odgovarao pred Haškim tribunalom ili domaćim pravosudjem. Jedino se pred Većem za ratne zločine u Beogradu u četvrtak nastavlja sudjenje Iliji Jurišiću koga optužnica tereti da je kao pripadnik rezervnog sastava tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova BIH izdao naredjenje da se puca na vojnu kolonu.
"Zbog neprincipijelnosti jednog broja ljudi, ja sam postao stanovnik Beograda", kazao je Jurišić, obrativši se Dubajiću posle njegovog svedočenja na glavnom pretresu.
Jurišić se tereti da je kao pripadnik rezervnog sastava MUP-a BiH i kao visoki starešina u SDB anagažovan na poslovima komandnog kadra u Operativnom štabu Službe javne bezbednosti Tuzla, izdao naredbu za otvaranje vatre na kolonu 92. motorizovane brigade JNA.
Dubajić je za napad na kolonu rekao da, prema njegovoj proceni, u pitanju je bila ranije planiranana akcija, tvrdeći da u vojnoj bezbednosti nisu imali saznanja da se tako nešto sprema, a ni on, posle dogovora sa lokalnim vlastima, nije mogao da pretpostavi da bi vojska mogla biti napadnuta.
Na početku svedočenja on je rekao da je bio komandandant 92. motorizovane brigade i kasarne "Husinska buna" u Tuzli i da je u aprilu te godine, kada je proglašena nezavisnost Bosne i Hercegovine, dobio naredbu Generalštaba JNA da se do 19. maja vojska povuče sa teritorije BiH.
Svedok je tokom izlaganja rekao da je u proleće 1992, u Tuzli je bilo provokacija, pa i pucanja na kasarnu, praćeni su članovi porodica vojnih oficira, kao i njegova supruga i deca. On je rekao da je imao i informacije da se planira kidnapovanje njegove dece, pa ih je poslao u Srbiju.
Dubajić je kazao da je bilo naređenje da vojska ničim ne provocira, što se i poštovalo, kao i da u kasarni nije bilo teškog naoružanja, navodeći da su u to vreme vođeni razgovori sa lokalnim vlastima o mirnom povlačenju vojske.
Kako je posvedočio, 15. maja pre podne, u Domu JNA u Tuzli razgovaro je sa Seadom Avdićem, Refikom Ahmedinovićem i Šolajom (ne navodeći ime), kojima je kazao da će ispoštovati naredbu da se do 19. maja povuku. On je rekao da na tom sastanku nije preciziran datum povlačenja, niti put kojim će se vojska kretati, ali da je zaključeno da se naknadno dogovore o tome.
Dubajić je rekao da je, pošto je taj dan pucano na kasarnu, odlučeno da u 19 časova vojska počne sa evakulacijom, da je tako određeno kako bi bilo vremena da se stanovništvo putem medija o tome obavesti.
Svedok je rekao da je dogovoreno da Enver Begović bude s njim u kolima, da na čelu kolone u policijskom vozilu bude Mehmed Brkić, a utvrđen je i put kretanja: kasarna - Brčanska malta - Simin han - požarna.
Dubajić nije izdao nikakvu naredbu u slučaju da kolona bude napadnuta, jer kako je rekao "verovao sam da oni hoće da vojska što pre napusti BiH".
Kada je kolona krenula, rekao je Dubajić, njegovo vozilo je bilo šesto u koloni, da je u blizini benzinske pumpe izašao iz kola da vidi da li je "iza njega" sve u redu, da je tada čuo pucnje, a neki vojnici su mu rekli da je kolona napadnuta.
Prema svedočenju Dubajića, telefonom je razgovorao sa Mešom Bajrićem koga je optuživao za napad na vojsku, i kazao da je vojska pucala, da su njegovi morali da uzvrate, a on (Dubajić) kazao mu je da to nije istina.
Kako je naveo, nastojali su da izvuku ranjene i pošalju ih u bolnicu u Bijeljinu, a u požarni, od ostalih vojnika formirana je jednica koja je sutradan raspoređena po obodu Siminog hana, kao i da su počeli da pucaju po određenim ciljevima u Tuzli.
Dubajić je rekao da su, zatim, počeli pregovori o izvlačenju ranjenih, zarobljenih i o razmeni, tvrdeći da je očekivao napad, da bi organizovao da se vojska izvuče noću, a ne tokom dana, kada su bili "meta kao glineni golubovi".
Na pitanje Sudskog veća - zbog čega se tokom prepodneva vratila jedna kolona vozila koja je krenula iz kasarne, Dubajić je kazao da pretpostavlja da je evakuacija prekinuta "jer je planiran napad na celu kolonu, kada su i gubici mnogo veći".
(Tanjug)
Tačan broj ubijenih u koloni, koja je napuštala grad Tuzlu, još nije utvrdjen, niti su pronadjeni posmrtni ostaci svih poginulih i nestalih. Do sada su identifikovana i sahranjena 92 tela.
"Istina o sudbini i identitetu poginulih vojnika i oficira bivše JNA mora biti utvrdjena, a planeri i počinioci zločina moraju biti zasluženo kažnjeni", rekao je predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović, koji je prisustvovao parastosu.
"Napadnuti smo 15. maja 1992. godine svim raspoloživim sredstvima iz bolnice, zgrada, podruma i svih zaklona", izjavio je jedan od preživelih učesnika "tuzlanske kolone" Slavko Novaković.
Za ovaj zločin još niko nije odgovarao pred Haškim tribunalom ili domaćim pravosudjem. Jedino se pred Većem za ratne zločine u Beogradu u četvrtak nastavlja sudjenje Iliji Jurišiću koga optužnica tereti da je kao pripadnik rezervnog sastava tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova BIH izdao naredjenje da se puca na vojnu kolonu.
Optuženi: Svedok da snosi deo odgovornosti
Na suđenju Iliji Jurišiću, optuženom za upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe prilikom napada na kolonu JNA u Tuzli, 15. maja, optuženi je u četvrtak prozvao svedoka Mileta Dubajića, koji je tada bio komandant kasarne, da snosi deo odgovornosti."Zbog neprincipijelnosti jednog broja ljudi, ja sam postao stanovnik Beograda", kazao je Jurišić, obrativši se Dubajiću posle njegovog svedočenja na glavnom pretresu.
Jurišić se tereti da je kao pripadnik rezervnog sastava MUP-a BiH i kao visoki starešina u SDB anagažovan na poslovima komandnog kadra u Operativnom štabu Službe javne bezbednosti Tuzla, izdao naredbu za otvaranje vatre na kolonu 92. motorizovane brigade JNA.
Dubajić je za napad na kolonu rekao da, prema njegovoj proceni, u pitanju je bila ranije planiranana akcija, tvrdeći da u vojnoj bezbednosti nisu imali saznanja da se tako nešto sprema, a ni on, posle dogovora sa lokalnim vlastima, nije mogao da pretpostavi da bi vojska mogla biti napadnuta.
Na početku svedočenja on je rekao da je bio komandandant 92. motorizovane brigade i kasarne "Husinska buna" u Tuzli i da je u aprilu te godine, kada je proglašena nezavisnost Bosne i Hercegovine, dobio naredbu Generalštaba JNA da se do 19. maja vojska povuče sa teritorije BiH.
Svedok je tokom izlaganja rekao da je u proleće 1992, u Tuzli je bilo provokacija, pa i pucanja na kasarnu, praćeni su članovi porodica vojnih oficira, kao i njegova supruga i deca. On je rekao da je imao i informacije da se planira kidnapovanje njegove dece, pa ih je poslao u Srbiju.
Dubajić je kazao da je bilo naređenje da vojska ničim ne provocira, što se i poštovalo, kao i da u kasarni nije bilo teškog naoružanja, navodeći da su u to vreme vođeni razgovori sa lokalnim vlastima o mirnom povlačenju vojske.
Kako je posvedočio, 15. maja pre podne, u Domu JNA u Tuzli razgovaro je sa Seadom Avdićem, Refikom Ahmedinovićem i Šolajom (ne navodeći ime), kojima je kazao da će ispoštovati naredbu da se do 19. maja povuku. On je rekao da na tom sastanku nije preciziran datum povlačenja, niti put kojim će se vojska kretati, ali da je zaključeno da se naknadno dogovore o tome.
Dubajić je rekao da je, pošto je taj dan pucano na kasarnu, odlučeno da u 19 časova vojska počne sa evakulacijom, da je tako određeno kako bi bilo vremena da se stanovništvo putem medija o tome obavesti.
Svedok je rekao da je dogovoreno da Enver Begović bude s njim u kolima, da na čelu kolone u policijskom vozilu bude Mehmed Brkić, a utvrđen je i put kretanja: kasarna - Brčanska malta - Simin han - požarna.
Dubajić nije izdao nikakvu naredbu u slučaju da kolona bude napadnuta, jer kako je rekao "verovao sam da oni hoće da vojska što pre napusti BiH".
Kada je kolona krenula, rekao je Dubajić, njegovo vozilo je bilo šesto u koloni, da je u blizini benzinske pumpe izašao iz kola da vidi da li je "iza njega" sve u redu, da je tada čuo pucnje, a neki vojnici su mu rekli da je kolona napadnuta.
Prema svedočenju Dubajića, telefonom je razgovorao sa Mešom Bajrićem koga je optuživao za napad na vojsku, i kazao da je vojska pucala, da su njegovi morali da uzvrate, a on (Dubajić) kazao mu je da to nije istina.
Kako je naveo, nastojali su da izvuku ranjene i pošalju ih u bolnicu u Bijeljinu, a u požarni, od ostalih vojnika formirana je jednica koja je sutradan raspoređena po obodu Siminog hana, kao i da su počeli da pucaju po određenim ciljevima u Tuzli.
Dubajić je rekao da su, zatim, počeli pregovori o izvlačenju ranjenih, zarobljenih i o razmeni, tvrdeći da je očekivao napad, da bi organizovao da se vojska izvuče noću, a ne tokom dana, kada su bili "meta kao glineni golubovi".
Na pitanje Sudskog veća - zbog čega se tokom prepodneva vratila jedna kolona vozila koja je krenula iz kasarne, Dubajić je kazao da pretpostavlja da je evakuacija prekinuta "jer je planiran napad na celu kolonu, kada su i gubici mnogo veći".
(Tanjug)
