To pokazuje Allianzov deseti "Izveštaj o globalnom bogatstvu", koji detaljno analizira više od 50 zemalja sveta.
U proseku je svaki Hrvat lani imao bruto finansijsku imovinu od 14.924 evra, a obaveze u visini od 4.363 evra, prenosi N1.
Prošle godine neto finansijska imovina u Hrvatskoj porasla je za samo 3,8 odsto, što je njen najslabiji rast u proteklih sedam godina
Prema istraživanju Allianza, nešto više od milion hrvatskih građana pripada kategoriji srednje klase.
Bruto finansijska imovina hrvatskih domaćinstava skočila je prošle godine za četiri odsto.
Po bruto imovini najbogatiji su prošle godine bili Švajcarci, s prosekom 266.320 evra finansijske imovine. Slede SAD, s prosečno 227.360 evra bruto finansijske
imovine po glavi stanovnika i Danska sa 156.320 evra.
Bruto finansijska imovina domaćinstava u istočnoj Evropi 2018. godine skočila je za osam odsto, što je prvi put od 2011. godine da je taj region rastao brže od Latinske Amerike i Azije (bez Japana). Takav snažan rast, međutim, rezultat je najviše brzog rasta u zemljama nečlanicama Evropske unije, poput Turske i Rusije.
Prvi put u više od deset godina srednja klasa po globalnom bogatstvu nije beležila rast, budući da je na kraju 2018. godine približno 1,040 milijardi ljudi (među njima je i više od milion Hrvata) pripadalo kategoriji srednje klase po globalnom bogatstvu, što je više-manje isti broj ljudi kao i godinu dana ranije, konstatuje se u izveštaju.