Prema izveštaju DZS-a, prošle godine je 8,6 odsto stanovnika Hrvatske bilo u teškoj materijalnoj deprivaciji, a 24,8 odsto u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Ako se iz dohotka izuzmu i socijalni transferi i penzije, tada se procenat osoba koje su u riziku od siromaštva povećava na 42,9 odsto, prenosi Hina.
Istraživanje je pokazalo i da se na Jadranu živi malo bolje. Stopa rizika od siromaštva za jadransku Hrvatsku iznosila je 18,4 posto, dok je za kontinentalnu Hrvatsku iznosila 19,7 posto, a pokazatelj osoba u riziku od siromaštva za te regione je 24,6 posto za Jadran i 24,9 odsto za kontinentalni deo Hrvatske.
Stopa rizika od siromaštva prema uzrastu i polu najviša je bila kod osoba životnog doba od 65 ili više godina, i iznosila je 28,1 odsto.
U toj grupi je i najveća razlika prema polu, budući da su žene u većem riziku od siromaštva sa stopom od 31,3 procenta u odnosu na muškarce gde stopa iznosi 23,5 posto.
Od siromaštva su najsigurniji bili oni u dobu od 25 do 54 godine, čija je stopa rizika iznosila 14,3 odsto, a sličan procenat je za oba pola u toj starosnoj grupi.
Nezaposlene osobe su bile u najvećem riziku od siromaštva, čak 47,6 odsto, a stopa rizika najmanja je bila za zaposlene - 4,6 odsto.
Što se tiče materijalne deprivacije, odnosno pokazatelja koji utiču na kvalitet života domaćinstava, 52,9% osoba žive u domaćinstvima koja ne mogu da podmire neočekivani finansijski izdatak, nedeju dana godišnjeg odmora van kuće nije moglo da priuštiti 51,3 posto domaćinstava, a za 49,6 posto troškovi stanovanja su bili znantno finansijsko operećenje.
Čak 17,5 procenata osoba bilo je u domaćinstvima koja su kasnila s plaćanjem računa za režije zbog finansijskih poteškoća, njih 10,1 posto svaki drugi dan nije moglo da priušti obrok koji sadrži meso, piletinu, ribu ili vegetarijanski ekvivalent, a 7,7 posto nije moglo da priušti primereno grejanje u najhladnijim mesecima.
Najmanji procenat osoba, 0,6 posto, živeo je u domaćinstvima koja vrlo lako "spajaju kraj s krajem", 40,4 procenta sa malim teškoćama, 28,6 posto je teško "spajalo kraj s krajem", a vrlo teško njih 14,1 odsto.