Podvukao je da spomenuta rezolucija koja je usvojena u PD PSBiH treba da bude odbačena kao neistinita i da se zabrani njena primjena na prostoru RS.
Smatra da su se pokušale podvaliti ozbiljne političke neistine i poniziti srpske žrtve.
''Ona predstavlja ili pokušava da bude osuda zločina, a u suštini se otklanja zločin. Dokument počiva na revizionizmu. Nastao je kao interpertacija iskrivljenih činjenica, da se zloupotrebi tema i omalovaže stradanja i da se ta tema zaklopi, a otvore druge teme,'' rekao je Dodik.
Naveo je i da su se iskoristila dešavanja oko obeležavnja Blajburga u katoličkoj crkvi u Sarajevu, ali da se to “sada glorifikuje i drugima nameće da to podržavaju”.
Dodao je da se u spornoj rezoluciji nigde ne spominje genocid nad Srbima u NDH,”što će Bošnjaci i političko Sarajevo smatrati definitivnim”.
''Njima je dato da mlataraju sa činjenicom da nad Srbima nije izvšen genocid, a za dva meseca se očekuje, čak i visoki predstavnik to najavljuje, dokument o zabrani negiranja genocida u Srebrenicu,'' kazao je Dodik.
On je ocenio i da se u spornoj rezoluciji “termin ustaše redukuje na ustaški režim”.
''To bi trebalo da završi sa pričom da je kamion ustaša došao iz Italije i počelo da kolje,'' rekao je Dodik.
Podsetio je na stradanja Srba u selu iz kojeg je on, te podvukao da nema srpskog sela u Lijevču da nije bilo stradalnika.
''Tu se radi o redukovanoj odgovornosti. Izostaje široka podrška ustaškom režimu koju su dali Hrvati i Bošnjaci tog vremena. Ne vidi se uloga muslimana u NDH, koji su u osnivačkim dokumentima nazivani hrvatskim cvećem,'' kazao je Dodik i doda kako nije istorijska istina da su Bošnjaci bili nosioci antifašističke borbe.
Naveo je i da se namerno izbegavao termin holokaust.
''Pokušaj da se to izbaci je drastično neznanje ili smišljena podvala. Ova deklaracija ima za cilj da osudi verovatno i Ravnogorski ili četnički pokret. U ratu nema onoga ko nije činio zločin, činili su to i partizani, ali je neprihvatljivo da se to može upoređivati ili staviti u istu ravan,'' rekao je Dodik.
Rekao je da je četnički pokret bio prihvaćen od savezničkih snaga, a Draža Mihajlović dobio odlikovanje od De Gola i Trumana, a i da je četnički pokret bio prihvatljiv u gotovo čitavom svetu, osim od SFRJ, te da je imao verifikaciju.
''Imao je svoju istorijsku verifikaciju. U srpskom narodu nema podele te vrste. Važna stvar koja se nameće u ovoj deklaraciji je da ona uvlači kontinuitet državnost BiH i locira ga na Drugi svetski rat. BiH tada nije postojala. Bila je u sastavu NDH i nije postojala ni kao administrativna jedinica. Na tom prostoru su ubijeni Srbi u značajnom obimu, te Jevreji, Romi i antifašisti,'' kazao je Dodik.