U obraćanju javnosti, Amfilohije se osvrnuo na to što je u Skupštini Crne Gore ponovo pokrenuto pitanje ozakonjenja istopolnog braka (životnog partnerstva) u Skupštini Crne Gore.
"One koji to ne prihvataju proglašavaju 'homofobima' (čovekomrscima) Međutim, ne samo hrišćanska crkva, Islam i Judejstvo, nego sveukupno religiozno iskustvo sveta, od pamtiveka do danas, to i takvo proglašenje polnog nagona za čovečnost, samo za sebe, doživljavalo je i doživljava kao čovekomržnju. Jer, ono što je ugrađeno u čoveka za rađanje, za stvaranje novog života, obogotvoriti samo za sebe, lišavajući ga njegovog prirodnog smisla, proglasiti ga za smisao čovekovog postojanja, znači obogotvoriti smrt i ništavilo, mrzeti čoveka i njegovu prirodu, njegov večni smisao i dostojanstvo. Oni koji traže istopolne brakove, imaju li za to saglasnost i blagoslov svojih roditelja, osobito majki? Poznato nam je kukanje mnogih majki takve dece…", glasi izjava mitropolita Crnogorsko-primorskog.
On je ocenio da "to što važi za homoseksualizam (LGBT) važi podjednako za čedomorstvo (abortus), ubijanje začete, nerođene dece".
"Zar nije uvek isto dijete, ubijeno bilo posle začeća šest meseci ili poslije šest godina? Zar se i jedni i drugi koji to ozakonjuju - ne pitaju za sebe: da su moj otac i majka sklapali istopolno partnerstvo ili prihvatili da me po začeću ubiju (abortiraju), da li bih ja danas postojao/postojala? Da li je ubistvo jeteta ljudsko pravo koje treba ozakoniti?", naveo je Amfilohije.
On je istakao da su očinstvo i materinstvo dve najveće svetinje ljudskog života.
"'Sve je čoveku slobodno', po reči apostola naroda, ali da li je sve ono što čovek čini, a čini bezbrojna zla i grihe - detoubistva i čovekoubistva - istinska sloboda i istinska čoječnost? Je li to dostignuće modernog čovečanstva, kojim se ono hvali? Čovek je slobodan da pogazi i očinstvo i materinstvo, pretvarajući dar i nagon rađanja u nagon čovekoubistva i smrti, ali sme li to proglasiti za čovečnost i čovekoljublje?", pita se mitropolit i nastavlja:
"Svetinja braka predstavlja žižu vječnog smisla svega što čovek jeste i radi čega postoji. Ljudi vere, bez obzira kojoj od svetskih religija pripadaju i ljudi istinskog humanizma, odričući se tog večnog smisla, odriču se Boga u koga veruju, prihvatajući bezakonje i nečovečnost za zakon i čovječnost. Zaista, sve je čoveku slobodno, ali mu nije sve na korist…".