Centralna manifestacija obeležavanja 25. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" održava se danas u Kninu, u prisustvu hrvatskog državnog vrha na čelu sa predsednikom Zoranom Milanovićem.
Obeležavanju će prisustvovati i potpredsednik vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDŠ) Boris Milošević, što je u Zagrebu ocenjeno kao "snažna i važna poruka pomirenja" u odnosima Hrvata i srpske manjine, ali i Hrvatske i Srbije.
Prema najavama Organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice "Oluje" koja se slavi i kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, i kao Dan hrvatskih branitelja, na proslavi će govoriti predsednik Zoran Milanović, premijer Andrej Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković.
U ime "branitelja" govoriće i penzionisani general Ante Gotovina, koji je u Hagu oslobođen odgovornosti za ratne zločine tokom i posle te hrvatske vojno-policijske akcije.
Uoči proslave na kninskom trgu, predsednik Hrvatske je na kninskoj tvrđavii priredio sinoć prijem za hrvatske ratne zapovednike i dodeliti odlikovanja nekima koji dosad nisu odlikovani: Rahimu Ademiju, Đuri Dečaku, Damiru Krstičeviću i Anti Kotromanoviću.
Krajem meseca potpredsednik vlade i ministar branitelja Tomislav Medved učestvovaće u selu Grubori kod Knina komemoraciji za srpske civile ubijene posle akcije "Oluja".
Kao naredni korak u normalizaciji hrvatsko-srpskih odnosa u zagrebu je najavljena zajednička poseta dvojice potpredsednika vlade, Medveda i Miloševića srpskim selima koja su i danas bez struje i vode.
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.
Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH.
Po podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, tokom akcije "Oluja" ubijeno je 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili.
Oko tri četvrtine stradalih bilo je starije od 60 godina, a među žrtvama je 551 žena, što, kako su naveli u Veritasu, predstavlja jedan od "crnih rekorda gradjanskog rata '90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije".
Proterano je više od 220.000 Srba, a podaci o broju nestalih kreću se od 745 osoba do 1.183.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.