Mladićevi advokati su nedavno tražili odlaganje ove rasprave zbog lošeg zdravstvenog stanja njihovog branjenika, ali ta molba nije usvojena.
Mladić je u novembru 2017. godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, a naredne godine su i tužilaštvo i njegovi branioci podneli pisane žalbe na tu presudu.
Usmena razprava o žalbama je odlagana više puta, što zbog Mladićevog lošeg zdravstvenog stanja, što zbog pandemije Covida 19.
S obzirom na mere povodom epidemije Covida 19, Mehanizam je saopštio da medijima neće biti dozvoljen ulazak u prostorije Mehanizma, ali će im biti omogućeno da putem interneta isprate raspravu koja će se prenositi sa 30 minuta odlaganja.
Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je u nekom delu preinači ili da je ukine i naloži novo suđenje.
Rasprava će početi uvodnim izlaganjem presedavajućeg sudije, a potom će reč dobiti tužilaštvo i odbrana. Planirano je da se održi i u sredu, a potom će uslediti većanje i glasanje sudija o ovom slučaju.
Mladić je 22. novembra 2017. godine osuđen na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i kršenja pravila i običaja rata.
Oslobođen je za genocid po jednoj tački optužnice.
Pretresno veće Haškog tribunala, koje je nasledio Mehanizam radi okončanja zaostalih postupaka, u presudi je zaključilo da je Mladić pomenute zločine pocinio svojim učešćem u četiri udru?ena zlocinačka poduhvata.
Mehanizam podseća da je pretresno veće ustanovilo da je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić učestvovao u udruženom zločinackom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata s teritorije gde su živeli bosanski Srbi u Bosni i Hercegovini (BiH) progonom, istrebljenjem, ubistvima, nečovečnim delima i deportacijom.
Osuđen je i jer je, kako smatraju sudije Haškog tribunala, između 12. maja 1992. i novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem širenja terora među civilima u Sarajevu kampanjom snajperskog granatiranja i granatiranja.
Takođe, jer je neposredno pre 11. jula 1995. do najmanje oktobra 1995. godine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih Muslimana u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim uklanjanjem žena, male dece, kao i nekih starijih muškaraca.
Od 25. maja 1995. do otprilike 24. juna 1995, Mladić je prema ovoj presudi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da uzme za taoce osoblje Ujedinjenih nacija raspoređeno u BiH i pritvori ih na strateškim vojnim lokacijama kako bi sprečio vazdušne napade NATO-a na vojne ciljeve bosanskih Srba.
Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. godine.
Nakon što je bio na slobodi, a kasnije se i skrivao ukupno 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a 31. maja 2011. godine je izručen Haškom tribunalu.
Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine i trajalo je ukupno 530 dana, tokom kojih je saslušano 592 svedoka.
(Mondo/Tanjug)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.