Manastir Glogovac u Šipovu, u kome je ubijen monah Stefan, poznat je po manifestaciji Janjski sabor koja se kraj njega održava svake godine, po tome što ga je redovno posećivao blaženopočivši patrijarh Pavle, ali i po neverovatnom narodnom predanju koje govori o nastavku svetinje.
Skromni manastir Glogovac nalazi se na tromeđi Šipova, Jajca i Donjeg Vakufa. Smešten je u kanjonu istoimenog potoka, među brdima planine Gorice. Posvećen je Svetom velikomučeniku Georgiju. Kako se pretpostavlja, manastir je nastao u vreme vladavine kraljeva Dragutina i Milutina, u prvoj polovini 14. veka.
Od tada, sve do danas, ovaj pravoslavni hram nekoliko puta je bio rušen i obnavljan, deleći sudbinu srpskog naroda na ovim prstorima.
Svoje prvo stradanje manastir je doživeo 1463. godine od strane Turaka u vreme kada je i srednjevekovna bosanska država pala pod tursku vlast.
Prema nekim zapisima, Turci su manastir spalili, a tadašnjeg igumana Joanikija nabili na kolac. Obnovljen je pred kraj turske vlasti, odnosno za vreme vladavine vezira Omer - paše Latas, kasnije opisan perom Ive Andrića.
Međutim, zanimljivo je narodno predanje o tome koje se prenosi sa generacije na generaciju. Ono kaže da su se narodni predstavnici obratili veziru sa molbom da im dozvoli da obnove svetinju.
On im je navodno odgovorio da će im dozvoliti, ako dobije dozvolu iz Carigrada, računajući da se to neće desiti.
Međutim, kada je stigao pozitivan odgovor, vezir se naljutio i naredio da manastir može biti podignut na takvom mestu odakle se neće čuti crkvena zvona i da svetinja ne bude veća od volovske kože.
Ali, dosetljivi meštani i tu su doskočili veziru – isekli su kožu na kanap (oputu) i njom obeležili manastirski temelj iz koga je izrasla nova svetinja na mestu srednjovekovnog manastira.
Manastir Glogovac spaljen je ponovo za vreme Drugog svetskog rata, a obnovljen je tek šezdesetoh godina 20. veka.
Odlukom Svetog arhijerskog sabora, 1990. godine, ušao je u sastav novouspostavljene Eparhije bihaćko-petrovačke.
Na prvom obnoviteljskom saboru, služenjem arhijerejske liturgije, 1991. godine, osveštao ga je patrijarh srpski Pavle, koji ga je, kasnije, posetio još tri puta, 1998. 1999. i 2005. godine.
U godinama koje su usledile, manastir Glogovac posetili su brojni mitropoliti i episkopi, kao i verujući narod, te je postao jedno od najvećih svetišta u ovom delu BiH.
U manastiru se održava kulturna, duhovna i zabavna manifestacija Janjski sabor, prve nedelje posle Duhova, koju posećuju veliki broj stanovništva, ali i Krajišnika koji su raseljeni u Srbiji i svetu.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.