Na inicijativu mitropolita Porfirija i Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, uz pomoć Srpskog narodnog vijeća, Grad Beograd je donirao 20 kontejnera za unesrećeni narod na Baniji, a u pripremi su još desetine kontejnera koji će doći iz Srbije, odakle stiže jako puno pomoći Srbima na Baniji.
Konvoj kontejnera posebno je obradovao petrinjskog paroha Sašu Umićevića, koji je i sam ostao bez parohijskog doma i brojnih hramova u kojima se zbog oštećenja nisu održala ni bogosluženja za Božić. Paroh Umićević, čija je porodica na sigurnom u Srbiji, svaki je dan na terenu, uz narod.
"Ja sam tu zajedno sa narodom. Kako je crkva uvek kroz vekove delila sudbinu svog naroda i u radosti i u žalosti, tako smo i sada ovde sa svojim narodom da podelimo ovu žalost i tugu koja nas je snašla, opet gledajući da im pomognemo u svakom segmentu. Sada je najpotrebnije da ljudima nađemo krov nad glavom, kao što su ovi kontejneri, kasnije da te kontejnere opremimo, a kad budu, da tako kažem, stacionirani, da im pomognemo i u obnovi domova", kaže Saša Umićević i dodaje:
"Onda će na red doći naši hramovi i parohijski domovi. Potpuno drugačiji Božić od svakog Božića do sada. Božići su se proslavljali i u ratnim vremenima, ali ovaj je nešto potpuno drugačije. Kad razgovaram sa narodom koja je razlika između ovoga što sada proživljavamo i nekih prošlih, ratnih vremena, kažu da je ovo gora situacija, jer se u to vreme znalo gde se moglo skloniti, a sada ljudi nisu sigurni apsolutno nigde".
Stevo Vranjanin ima 44 godine i živi s roditeljima i bakom na seoskom gazdinstvu u Luščanima, između Petrinje i Gline. Dvospratnica Vranjaninovih izgleda kao da će je srušiti malo snažniji vetar, a sve štale i radionice na imanju potpuno su izvan upotrebe.
"Sve jedan je otišao objekat. Moji su roditelji bili tu u kući kad je to udarilo. Znači, šum, ispalenje, drmanje. To je za dvadest sekundi, a za pet sekundi to je bilo sve na kolenima. Znači, baba pala s kreveta, stari skače babu spašava, matera imala moždani udar pre tri godine, ne može se snaći... na svu sreću što kuća nije padala, jer bi nas sve potrpalo", priča Stevo.
Dodaje da je u trenutku potresa bio u voćnjaku i naveo da su mu četiri ovce bile mrtve odmah, kao i jedno jagnje.
Imali su 20 krava i 120 ovaca. Krave su se spasile jer su bale sena zadržale krov štale koji se srušio po nesretnim životinjama. Vranjaninovi su dobili jedan od kontejnera iz Srbije i zahvalni su donatorima, ali...
"Malo će pomoći, ali za nas više nema pomoći, ni psihičke, ni materijalne, nikakve više. Ovo je počeo moj pokojni pradeda, deda, otac, ja, i na kraju što se radi trideset godina, ode za pet sekundi", govori Stevo Vranjanin.
Stevin otac Milan na rubu je suza dok priča kako trgovci stokom, koje bi bilo pravilnije nazvati lešinarima jer iskorišćavaju tuđu muku, haraju Banijom tražeći priliku da zarade.
"Bili smo primorani prodati krave za 350 evra, a moja krava vredi hiljadu i po. Nemam čime da je muzem, otišlo sve, je l' vidite, sve otišlo. Ona ide za mnom, bleji i curi joj mleko", govori Milan Vranjanin i dodaje:
"Ja i sin smo jaukali iz glasa, ja sam od toga živeo... Vindija kupovala mleko... ostavio sam tri junića, eto ih tu, ako ih sad zatrpa, zatrpa, šta bih ja... ne znam ništa. Sad nešto razmišljam da odem odatle, samo ne znam kuda. Kad bih znao da neće biti potresa, išao bih".
Kontejner je u Luščanima dobila i porodica Krivokuća u čijoj kući se više ne može živeti jer su popucali temelji.
"Popucalo sve, slomljeno je sve. Unutra je katastrofa, nijedne čaše nema, a kamoli nešto drugo. Nema ništa", govori Vladimir Krivokuća koji se zahvalio na donaciji i dodao:
"Fala Bogu, dobri ljudi, dobra organizacija, nešto je došlo, da se ima, da se malo pruži čovek, jer danima i noćima ne spavamo, tako da je ovo dobro došlo".
Kontejner je dobila i porodica Martinović iz Donje Mlinoge kraj Petrinje gde će ih spavati petoro. Baka, koja je pre tri godine pretrpela moždani udar, sinovi Matej i Petar, snaha Nina koja je u trećem mesecu trudnoće i Renata i Miloš Martinović.
"Dvorišne zgrade gde je pilana, to nam je skoro uništeno, palo. Podbočili smo malo kuću, ali ne vidimo da bismo se mogli useliti i vratiti nazad", govori Miloš Martinović.
Renati ne silazi osmeh s lica dok priča kako Banijom lutaju razni humanitarci. Neki stvarno pomažu, a neki stvaraju zbrku.
"Kad se ruši nešto što stvaraš dvadeset godina, nije baš lepo. U nekom trenu nam je i smešno, a u nekom baš i nije. Imao si sve, a sad nemaš faktički ništa. Mora se ići dalje", ispričala je Renata Martinović.
(Mondo/Portalnovosti.com)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.