Svi duštveno-politički odnosi na Balkanu uvek padnu u drugi plan kada se desi ono čime ne upravlja čovek, već PRIRODA - PRIRODNE KATASTROFE!
Od hrvatske pomoći Srbiji kada je bilo najteže tokom poplava epskih razmera, do srpske pomoći nakon stravičnog zemljotresa, ali i pojedinačnih primera solidarnosti tokom pandemije korona virusa.
Finansijska pomoć, donirani kontejneri, izrazi solidarnosti poput "Srca za Petrinju" u centru Beograda, okupljanje ispred Ambasade Hrvatske u Beogradu, kao i hrvatski ambasador u Srbiji Hidajet Biščević sa suzama u očima koji je pozdravio taj skup samo su neke od reakcija na veliku tragediju koja je pogodila Hrvatsku pred kraj užasne 2020. godine.
Prethodnu 2020. godinu na Balkanu obeležila je pandemija korona virusa, ali i prirodne nepogode koje su pogodile naš region. Tako se Hrvatska samo tokom prošle godine suočila sa dva snažna zemljotresa i poplavama početkom decembra u pojedinim delovima zemlje.
Građani Hrvatske su doživeli da usred karantina budu prinuđeni da napuste svoje domove krajem marta prošle godine kada je snažan zemljotres pogodio Zagreb i okolinu. To je bila manja tragedija u odnosu na ono što će pogoditi tu zemlju 29. decembra, razoran potres jačine 6,3 Rihtera koji je odneo sedam ljudskih života i ostavio ogromnu materijalnu štetu za sobom - porušene gradove i sela.
U ovakvim trenucima uvek je jedna stvar izbila u prvi plan, a to je POMOĆ i SOLIDARNOST!
Turbulentni odnosi kroz istoriju Srba i Hrvata imali su svoje uspone i padove, posmatrano istorijski na te odnose su najveći uticaj imali politčka i društvena dešavanja, od nastanka zajedničke države, svetski ratovi, ali i brutalni i krvavi ratni sukobi kojima je okončana nekada zajednička država - SFRJ. Iako nam se čini da posledice svih ovih dešavanja "kroje" i danas odnose među ljudima kao pojedincima, poslednjih godina primetno je da se Srbi i Hrvati "ponovo sve češće sreću".
Dok je prva decenija XXI veka bila obeležena nekim "nepostojanjem kretanja između dve zemlje i zatišjem", druga decenija je definitivno obeležena sve češćom komunikacijom i kretanjem pripadnika dva naroda međusobno, još od kraja ratnih sukoba.
Aplauz za Zagreb
Tog 22. marta 2020. godine stanovnike Zagreba i okoline je u 06.23 potres jačine 5,3 Rihtera većinu zatekao u krevetima. Strah i panika obuzela je lokalno stanovništvo, scene urušenih fasada, uništenih automobila ili fotografije gde navijači loklanog kluba pomažu u spasavanju novorođenčadi iz oštećene zgrade porodilišta imale su veliki uticaj i na ljude u Srbiji.
Već istog dana pojavila se incijativa da se tada tradicionalni aplauz u 20 časova, kojim su građani Srbije svake večeri iskazivali zahvalnost i podršku za naše zdravstvene radnike koji su se nalazili na prvoj liniji fronta boreći se protiv opakog virusa, bude posvećen ljudima u Hrvatskoj pogođenim zemljotresom. Tog dana kod Doma omladine u Beogradu osvanuo je grafit "Srce za Zagreb" i to baš na platou Milana Mladenovića, frontmena grupe EKV, koji se i u turbulentnim ratnim vremenima borio i pozivao na zajedništvo dva naroda i prekid sukoba.
Scene aplauza nisu izazvale iznenađenje samo kod hrvatskih građana, već i lokalno stanovništvo u Srbiji nije očekivalo takav odziv, a ovo nas vraća na glavno pitanje - ŽAŠTO NAS PRIRODNE KATASTROFE UJEDINE I "OPAMETE" NA KRATKO?
Momenti kada se gubi granica tog našeg "nacionalnog" jeste kada se setimo da smo mi svi tu zajedno na Balkanu i da se u najkritičnijim momentima moramo osloniti jedni na druge, jer smo pre svega prve komšije i živimo jedni do drugih! Kada se desi da reka Sava plavi, ona to čini i u Hrvatskoj i Srbiji, ali i u BiH, kao što se potres oseti i u Sloveniji, BiH, ali i Srbiji.
Nije nikakva nepoznanica da su i pojedini političari u Srbiji i Hrvatskoj isticali da odnosi dva naroda moraju da se pobošljaju ako "planiramo da svi ostanemo i napredujemo" na ovom "brdovitom" Balkanu.
Prisećam se svojih razgovora sa prijateljima iz Hrvatske, dok je epidemija tek uzimala maha i u jednom i drugoj državi. Srbija je tada proglasila vanredno stanje, a Hrvatska je ulazila u svoje prvo "zaključavanje", borba sa covidom-19 tokom tih deset meseci privukao je i veliku pažnju hrvatskih i srpskih medija koji su gotovo redovno izveštavali o stanju u "komšijskoj državi".
Kada je registrovan prvi slučaj korone u Hrvatskoj, a Srbija još uvek nije zabeležila slučaj nove pošasti, pričaju mi prijatelji koji rade u jednoj regionalnoj kompaniji da su tada zaštitne maske i dezinfekciona sredstva slali iz beogradske poslovnice za Zagreb, a da bi se situacija preokrenula nakon par nedelja kada je Srbija počela da se bori sa koronom.
Potres koji nas je sve ostavio bez reči - krici majke i razorena Petrinja
Dok su se svi nadali kraju grozne 2020. godine i možda pomalo euforično se nadali početku 2021. Hrvatsku je pred sam kraj godine pogodila velika tragedija. Razrušeni gradovi i sela, krici majke u televizijskom prenosu nakon što je saznala da joj je poginulo dete bile su scene koje su i ljude u Srbiji, kao i širom sveta, ostavile bez teksta. Gotovo niko nije ostao ravnodušan.
Prvo su 28. decembra se dogodila dva jaka zemljotresa jačine 4,7, i 4,1 Rihtera nedaleko od Siska, da bi narednog dana Hrvatsku pogodio razoran potres jačine 6,3 Rihtera, sa epicentrom kod Petrinje, koji je iza sebe ostavio ljudske žrtve i ogromnu materijalnu štetu.
Već 30. decembra stigla je reakcija iz Srbija - odluka da Hrvatskoj donira milion evra, a predstavnici izvršne vlasti u našoj zemlji istakli su spremnost Srbije da pruži svaku vrstu pomoći!
Dan nakon zemljotresa u Beogradu je na platou Milana Mladenovića ispred Doma omladine ponovo se pojavilo "srce", ovaj put za Petrinju. Ispred Ambasade Hrvatske u Beogradu pojedine građanske i političke organizacije održale su skup podrške i solidarnosti sa početkom u 12.20 kada se desio stravičan zemljotres, a hrvatski ambasador Biščević ostao je zatečen i sa suzama u očima.
Akciji pomoći priključio se i Grad Beograd, a u Hrvatsku su stigli i prvi kontejneri koji su donirani iz naše zemlje već dan nakon pravoslavnog Božića, a planirano je da se doniraju još desetine.
Najveću privatnu donaciju za potrese dao je srpski biznismen Miodrag Kostić, odnosno MK Group, oko 67.000 evra, a i Privredna komora Srbije se priključila akciji pomoći koja je donirala 50.000 evra na simboličnom skupu solidarnosti koji je održan istovremeno u Beogradu i Zagrebu, ispred istovetne skulpture "Ribar" vajara Simeona Roksandića na beogradskom Кalemegdanu i na Jezuitskom trgu u Zagrebu.
Opet smo položili test iz humanosti i solidarnosti među komšijama onda kada je najteže.
"Najgora prirodna katastrofa koja je pogodila Srbiju" - a među prvima nas spasavali Hrvati!
Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, ali i Hrvatsku u maju 2014. godine pogodile su strašne poplave nakon obilnih padavina.
U poplavama u Srbiji je poginulo 33, a bilo je ugroženo 1,6 miliona ljudi širom naše zemlje. Evakuisano je oko 32.000 ljudi, a šteta se u 24 pogođene opštine u Srbiji kretala oko 1,5 milijardi evra. U Bosni i Hercegovini je poginulo više od 20 ljudi, dok je u Hrvatskoj nastradalo dvoje, a bilo poplavljeno, kako navodi hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova, oko 4.300 kuća.
Naime, tokom treće nedelje maja te godine, velike kiše pogodile su područje Balkana koje je izazvalo polje niskog vazdušnog pritiska "Ivet" koje se formiralo iznad Jadranskog mora. Tom prilikom zabeležene su rekordne količine padavina, a od 13. do 16. maja palo je skoro 200 litara kiše po metru kvadratnom u pojedinim delovima zemlje, što je dovelo do pojave bujičnih tokova, poplava i pokretanja brojnih klizišta. Definitvno najveću cenu poplave u Srbiji platio je Obrenovac.
Odmah nakon što je ova elementarna nepogoda pogodila Srbiju, ubrzo su u pomoć našoj zemlji priskočile zemlje EU, ali i zemlje regiona, kao i Rusija, SAD, Izrael i druge zemlje.
Među prvima pomoć u novcu, ljudstvu i tehnici Srbiji je uputila Hrvatska, koja je i sama bila pogođena poplavama.
Hrvatski Crveni krst je pokrenuo prikupljanje pomoći za stanovništvo ugroženo katastrofalnim poplava koje su pogodile područja Bosne i Hercegovine i Srbije, a prikupljena sredstva dostavljena su Crvenom krstu u ovim zemljama. Pomoć u vidu novca je poslala i Vlada Hrvatske, a tadašnja prva potpredsednica Vlade i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić je rekla:
"U ovim teškim ljudskim trenucima humanitarno pomažemo našem neposrednom susedstvu, BiH i Srbiji".
Hrvatska vlada je izdvojila 100.000 evra za Srbiju i Crveni krst Hrvatske je sakupio 102.000 evra za pomoć stanovnicima Srbije. Privredna banka u Hrvatskoj je dala jednu od najvećih pojedinačnih donacija od 33.000 evra za pogođene poplavama.
Pre toga, Vlada Hrvatske je donela odluku o upućivanju pripadnika vatrogasnih jednica i jedinica civilne zaštite u misiju pružanja hitne pomoći pogođenim područjima Srbije, a poslata je Državna intervencijska jedinica civilne zaštite od pet pripadnika, dva vozila i dva čamaca i dodatna oprema, kao i Državna vatrogasna intervencijska jedinica od deset pripadnika i tri vozila.
"Veliko hvala pomoći koja je stigla iz Hrvatske"
"U ovom jadu i nesreći, koja je i nas i vas zahvatila, vidi se ko je čovek, a ko ne. Ne mogu ništa drugo reći, nego jedno veliko hvala na pomoći koja je iz Hrvatske stigla kada je i sama Hrvatska u potopu", ovo su bile reči meštanina Obrenovca upućene hrvatskim spasiocima koje su preneli mediji širom našeg regiona.
Hrvatski spasilački tim našao se vrlo brzo u teško pogođenom Obrenovcu, a njihova pomoć naišla je na veliku zahvalnost lokalnog stanovništva. (Pogledajte video prilog o hrvatskim spasiocima u 01.03)
Spasioci iz Hrvatske su tada za hrvatske medije ispričali kako su doživeli celu akciju spasavanja, tokom koje su evakuisali više od 90 stanovnika Obrenovca.
"Krenuli smo razmišljajući o tome što nas sve očekuje, ali ono što smo doživeli premašilo je i naša najgora očekivanja. Ovde je bila prava kataklizma. Ne postoje reči kojima bih opisao tu katastrofu, paniku, strah ugroženih ljudi, njihov plač, uplašena i uplakana deca... Učinili smo maksimalno koliko smo mogli. Mislim da smo odradili dobar posao", ovako je tada opisao situaciju u Obrenovcu Nikola Flanjak, zapovednik hrvatskog spasilačkog tima za hrvatski "Večernji list".
Loklano stanovništvo tada je iskazalo veliku zahvalnost hrvatskim spasiocima kojima su tada obećali da će ih pozvati da dođu kod njih kada se situacija sa poplavama bude smirila.
"Ljudi su predivni. Došao bih opet vrlo rado", reči su hrvatskih spasioca o pozivu lokalnog stanovništva da ih posete nakon poplava.
Pored Hrvatske, Srbiji su tada pomoć uputile i druge zemlje regiona i komšije kao što je Crna Gora, Severna Makedonija, Slovenija, Bugarska, Mađraska i Rumunija. Opet su u pomoć priskočile prve komšije!
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.